Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 384

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

нула, па и снна свога жели да потопн сасвим у море свјетске сујете, временитих интереса, земних части. То није достојно матере-хришћанке! Не би ли јој приличније било у жарком старању љубави и њежности да к сину свом говори: „Нека те чува и узвиси Свевишњи! „Ти ћеш бити добар хришћанпн чист душом, кротак и мнлостпв! Господ ће те љубити, — и бићепт сретан на земљи и блажен на небу са анђелима, и сам ћеш бити свјетао као анђео Божији !" Као што име хришћанина слузки знаком свезе рођенчета са Христом (Јпаситељем тако исто дато младенду име св. угодника или анђела Божпјега јавља се знаком свезе његове — земаљског становника са светима Божијпм. Називајући нас именом свеца Божијега, св. Црква убраја нас ввћ тим сампм к лику дјеце Божије, уводи нас не само у друштво вјерујућих у Христа Спаситеља, него и у свијетло и сјајно друштво духова нраведника савршених, спаја нас са сабором избраних и другова Божијих, а једно за другим после рођења уписује нас у књигу живота на небесима (Лук. 10, 20; Апок. 3, 5)- ЈБуди знатни н богати, давајући своје име незнатним и сиромашнима, заједно с именом предају им обично право на преимућства својега стања, у опште прнмају их у потпуно своје покровитељство. Нешто слично овом наредила је о дјеци својој блага и иуна бриге мати наша св. Црква, називајући нас именпма св. небесних становника: она нас предаје и повјерава нарочитом старању тих становнпка небесних. У становнику небесном нстога имена св. Црква даруЈе рођеноме чувара и неуморнога молитвеника за нас пред Богом, даје таковога руководитеља, који је мудрији и искуснији од свију мудрих на земљи, који ће номагати човјеку у достижењу вјечнога спасења и сачуваће га од непријатеља видимих и невидимих на свима путевима земнога живота, који ће га с љубављу најискренијега брата срести и у дан преселења у предјелу иза гроба, — који ће се, тим начином, после безтјелесних анђела хранитеља, учинити за човјека новим анђелом хранитељем. Не називају се тек онако свети Божији, имена којнх ми носимо, нашим анђе лима. А ако су истога имена нама избраници Божијц наши анђели покровитељи, то јасно је, ми са смјелошћу треба да притичемо к њиховом заступству и можемо бити увјерени у том, да ће нам указати своје небесно судјеловање.

У потврду истинитости старања светих Божијих о онима, који су истога имена с њима на земљи, напоменућемо из живота угоднпка, као на примјер, у сну старозавјетни патријарх Аврам јавља нмењаку свом новозавјетном праведнику о рођењу сина од престареле жене његове, који ће бити избрани сасуд благодати Божије (Макарија Египетскога 1 ) као што светитељ Нпкола Чудотворац младога инока Николу спасава од утопљења у морском заливу, другога истога имена с њим исцјељује од нечистога духа који је владао у њему; напоменућемо, како су неки побожни супрузи препоручили јединца сина Георгија при отправљању његовом на војну, чувању св. великомученика Георгија Побједоносца, — и нису остали посрамљени у нади на особито старање св. Великомученика истоименоме с њим сину њнховом 2 ). Судећи по таковој важноети имена светих Божијих, тешко је, браћо, одобрити онима из нас, који при избору имена за новорођенчад имају у виду само то, да ли је пријатно уву ово или друго име и да ли се употребљава оно у вишем кругу, — који се труде и настоје да даду име свом сину или својој кћери каквог блиског човјека са звањем, име знаменитога дједа, богате бабе ц т. д. То је рђаво што родитељи хоће да даде новорођенима имена тих лица, да би сачували помен њихов у роду, а то је, што их при том руководе једини свјетски обзирн : имена дједа и бабе треба да буду драга и мила за нас на име за то, што су то имена светих, под особитим покровом којих су они жпвилп на земљи; помен дједова и баба није свагда лијеп и без мане, а помен светих Божијих, који славе на небесима, свагда је чист и достојан нобожности. Добро не чнне и онп хришћани, који у знак своје мржње и омаловажења према којем од ближњих изврћу његово свето име, а тим већма они, који се усуђују хришћанска имена надијевати животињама. Висока преимућства, која су нам дарована са назвањем имена хришћанскога, захтијевају од нас особите пажње и опрезности над собом, да сачувамо свето име своје чисто и непорочно, да се не окаља око срамом гријеха и безбожношћу срамних дјела. И у свјетском животу знаменито име предака, које прелази с кољена на кољено,

*) х 1ет. Мин. Жит1е препод, Макар. Египетск., 19. Јануара.

2 ) Чет. Мин, Сказан. о чудесах Георг. Поб^дон., Априла.