Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 389

по Сам сједијах у самоћи, Кад ево ти мис'о нека, По изгледу и накиту, Оћах рећи издалека. Стала крила да развија, И лакост им огледива, Као 'но ти у крилати, Што обпчај често бива. Показује чар и силу. Како може иолећети: Ђе-год оће, ђе-год жели, II са РБОме ко ће хтјети. Запођесмо говор неки, А доцније важан доста, — 0 вјечности и истинн, Баш та ура била проста ! Говорећи за будућност, И за гробом што ме чека, Кад је виђех да ј'у вољу, Обузе ме жеља нека. Да је молим да м' испрати, И позајми њена крила, Да одлетим до за гробом, — Кад би тако добра била. Немањка ме одит' исто, То раније то позније, Па да виђу у мислима, — Од горега, вељу, није. Те ћу причат' и другима, НГто ћу виђет', испитати, Н1то важније д главније, Ђе ко слави, ђе ко пати. Знам мило ће сваком бити, Како стару, тако младу ; И нтересно, ванимљиво, Ишту људи да дознаду. Да видимо иак'о прије, — Намјерење такво бјеше: На крилима мисленима, По вадуху, а не пјеше. Ту виђесмо муке сваке, Лзуди разни, ћуди страсни, Сваког стаља, сваког реда, !> ј плам адски тај ужасни.

ПАКЛУ II РАЈУ. Од Јер. Симеона.

Тамо. опет, подалеко, У студсни од тартара Осуђени, дрхте, плачу, — Демен ту је за вратаца. ЈБубопиство неда пусто, Да то мотриш без разлике, Те спутника нитам свога, Да ми каже од прилике: За убогог и спроту, И богата п владара, За трговца, занатлију, И војника и ратара. ПЈто су, рекох, ти убози, Паћеници земног свјета, А већ нека ти богати, — ГБима раскош у рај смета Бидиш ове што се муче, — За убоге спутник рећ' ће: Ти патише у животу, А у паклу јогате веће: Муке, бједе подносише, Рад грехова илн прове, 1 ). Да бп били ка' но злато, Пречишћено те се зове. На Бога су сви роптали, Н1то им напает неку дава, Ради прове, ил' нодвига, Да им буде виша слава. Завићеше богатоме; У невољи кад су били, Кад имаше што при себп, Безмјерно су јели, пили. На попришта не радише, Ђе се сије а не коси; Муке тамо, муке амо, Од њнх сваки сад подноси. А богату овђе доћи, То се знаде лако да је: Пут широки у пропасти, Отворен му зли остаје. А цареви те се звагае, Бише људи к'о остали: Нарав штетна и зла воља, У пропаст их ево свали. ') Проба.