Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 452

В.-Х. ИСТ0Ч1ШК

Св. 12

тузи, из очију његових потекоше сузе и горко заплака. У исто то вријеме случајпо наи^е туда Сергије Мансура и примјетивши калу^ера ђе плаће, ступп с њиме у разговор, хотећи га утјешити. „Човјече божиј, зашто у залуд плачеш на овом свијету, та је си ли се ти одрекао од њега и умиреш ли за свијет. Па шта онда хоћеш и шта желиш?" „Ја сам се до душе одрекао овога свијета, као што ти рече, те пе плачем, за то што овај скијет остављам, него плачем, п1то иза себе не остављам никаква натпљедника" одговори калу^ер. Кад је Сергије чуо од калуЈјера те ријечи, задиви се, како високо говори један прост монах и заппта га: „ГГа зиаш ли ти, оче, да сп се ти завјетовао Богу, да му служиш, да његове заиовиједи чуваш, и учипт друге да тако нсто раде 1 '. „Ја не говорим о тјелесној дјеци, него о духовној, п ти ме ниси разумио господине — продужи калу^ер — и ја да сам спромах у овој мојој одјећи неби желно,него сам спреман са духовним богаством с којим ме је Господ обдарио још из дјетинства. Још у својој младости, ја сам нзучавао разне науке, као: филозофпју, богословију, земљодјелство, музику, астрономију, сазнао тајне природе и много других наука, но све даровапе ми од Бога науке, остаке без пкаква плода. Још их пе могу ннкоме оставити у нашљедство, јер немам такога човјека, који би ме слушао и разумио. Ако ме случајно Сарацини убију, дужан сам доћп пред Бога, но не као дрво, које даје рода, него на против као безродно дрво,или као јвваиђелски слуга, ! који је сакрио од сзога господара таленат. Ето за то ја шгачем". Мансура видећи пред собом тако уче- ! ног човјека бпјаше веома рад томе са- !

станку, за тим рече Еосми: — „Може Бог и испунити твоју жељу. не плачи, свети оче!" Утјешивши тако Косму, који је плака о Сергије оде сараципском калифи. Кад је њему дошао Мансура је молио калифу да поклони живот калу^еру Косми и замоли, да га узме себи, што му калифа и дозволи, и молбу му услшла. Послије тога Сергије узе младог калуђера себи у кућу и повјери му, да васпитавава његова сина Јована и још једног младића. Са необнчном ревношћу и усрдношћу старао се је млади калуђор, да хпто боље васпита повјерену му дјецу. Старање његово поетигло је своју цијељ. Обадвоје дјеце учпло се је доста добро, а особито млади Јован; он се је одликовао ванредном способношћу и разумом, и са најбољим напредком изучио је све науке, које му је предавао калу^ер Косма. Кад се је образовање дјеце свршило, калу^ер зажели удаљити се у маиастир. Шта није Сергије радпо, какве уговоре с њим није скланао, само да остане у његовој кући. Алп Косма одлучно жељаше да у манастпр нде. „Ја хоћу — говорио је —- да испослујем код ученпка, који су старији од мене, како би се могао боље утврдити у вјери христовој. Сергпје Мансура нпје се више усуђивао, послије такога одговора, задржавати га и Косма оде у манастир „Лавру св. Саве", у којој је осгао до смртн. Послије пеког времена умре и отац Јованов Сергије Маисура. Калиф Сарациискп, који је оца Јоваиова сасма волио, којп је 1 је уважавајући очине заслуге, п синовљеве способностп, предложи Јована за | намјесника свога и :-:а управитеља глав! ног града Дамаска. Јован је дуго отка| зивао. да се тога неће примнти, пошто