Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 456

вљеном покоЈа п душам нашим велпку милост Глас 3. „Све је људско сујета, што год не остаје по смрти: не остаје босаствп, нити силази у гроб слава: јер чпм смрт дође, сиега тога иестане. Зато бесмртвом Христу занаипмо: Премчиулог између иас унокој, гдје јс стаи свнју оиијех, који се веселе". Глас 4. Гдје је пно, :;а чим свијет жуди ? гдје ли је привремена машта? гдје је злато ц сребро; гдје је множииа слуга, и врева? све је то прах, све пепео, све је сјенка! Него ходите да завапимо бесмртноме цару ! Господе, удостоји овога, којега си одазкао издкфу нас, вјечнога свога блага и насели га у вјечито твоје блаженство, које никад не старн". Глас 5. „Сјетпх се нророка, који вапије: „Ја сам земља и пепео!" А за тијем погледах по гробљу и ви^ех костн голе и рекох: Ко је то био, или цар, нли војиик, или бог ататп, или сиромах, или праведник или грјешник? Но, Господе, упокој с праведнима слугу свога". Глас 6. ,, ГТостан.е моје и биће бијаше твоја творачка заповијест: Јер кад си тн хтио створити ме жива од невидллшог и видљивог вештаства; тада си тијело моје од земље створпо, а дао сн ми душу својим божанскпм и животворним духом. За ј то, Христе, упокој слугу свога ондјее, гдје се вјечито живи и гдје су праведници настањени". Глас 7. „По образу и по подобпју своме саздао си у почетку човјека, и поставпо си га у рај, да влада твојпм тварима; али завист ђавоља њега преварк, окуси од забрањеног дрвета и поста преступ-

Св. 12

ннк твојнх заповиједп? За то си га осудпо, Господе, да се врати у зем.ву од које је узет, и да моли за покој. Глас 8. „Плачем п јецам кад помислим на смрт п кад впдпм у гробу по образу Божцјем саздапу натпу красоту, пагрђспу, без славе, не нмајући изгледа. 0 чуда! Каква око тајна бн с нама? Како се удружисмо са смрку ? Заисга по Божијој заповпјести_, као што је и написано. Он нека дадне преставленоме и покој". % „Занста је све овога свијета сујета, а живот сјенка и сањарија. Узалуд се ми људи тамо амо промећемо. Кад мнр наЈјемо, тада се морамо у гроб селити, х^дје су заједно цареви и сиромаси. — За то о Христе овога слугу твога упохгој, који се од нас преставио". „Ходите браћо, одајмо пошљедњи пољубац хнжојшхку, хвалећм Бога. Он изи^е од свога рода и приближи се гробу, нестарајући се вшне о сујетама овога свијета и о тијелу страстима подложном. Гдје су сад сродници и другови? Ево се растајемо. ГБега нека Господ упокојн, сви се молимо". „Какво лучење, браћо, кахсав плач, 1сакво ли јецан.е у наступајућем час) т ? Ходите дакле, цјелпвајте онога, којн мало прије би с нама, а сад се предаје гробу, хсамењем покрива, у мрак се сели, с мртвима се сахрањује и са свима се сродннн;има п друговима прашта. РБега ххека Господ унокоји, сви се молимо". „0, какав је живот наш! Заиста је хгао цвијет, тсао дим и роса јутрења. Ходите даггле, и увјернмо се на гробовима. Гдје је љепота тјелесна ? Гдје младост, Гдје

Б.-Х. ИСТОЧНИК