Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 459

РОЖДЕСТВО

Овом светом пјесмом започео је блажени Дамаскин своје бесмртне пјесме у славу празника Рож. дества Христовог. Овом величанственом пјесмом и света црква зацочиње, на неколнко недјеља прије празника, своје предпразденствене химне у част свога божанственог женика и Господа. Пјесма је ова висока но духу. дубока но осјенају и врло поучна по своме емислу, У н>ој је, с таком краткоћом, а такоће и сплом, изражена велнчпна празника Рођења Хриетовог, као и то, како га треба по хришћански прославити. Прије свега светп пјеснопјевад призива све и свакога, да се радује и весели, говорећи: Христоск ражддетсА, слдвитс! И заиста, ово нрво чувство само собом испуњава сву душу Хришћанипа, па ма он и најмање поимао и разумјевао силу и дијељ пресла вне тајне, вапдокења спна Божпјег. Како да се не зарадујемо, када преставпмо себи. божанску величину, онога, који је се данас родио, и благотворну цијељ, ради које се он родио, помпшљајући, да се појавом Бога у тијелу, наша падша природа, коју смо изгубилп у Едему не са,мо успоставља на први степен части и блажеиства, но, у лпцу Бого-човјека узноси се изнад „ ксаклго начдлд И кллсти ", и искупљена на све вјекове? Како да не будемо благодарнп, опомињући се сада, колпко је стала нашега Снаситеља тајна ванлоћења; кад се само СЈетимо, да је он због тога оставио небо и пријестол славе, прпмпо образ човјека — тијело човјечије, благоизводио је населити се и живити с нама на нашој бједној земљи, трпити све што ми трпимо, па чак претрпитн н то што ми не трпимо? — А радујући се и бдагодарећи, заједно са скупом бесплотнпх духова, који окружавају јасле превјечног младенна, како можемо а да не запјевамо: Слава Богу ча висинама1 Слава, вјечна слава, Богу Оцу, који је по своме неисказаном милосрђу према нама, дшогочастн'к и лшого-окразн^к радио за паше спасење, п посдпје свега ггк посл^кднн дни сји бдаговодио је послатн за ово —даше епасење — н јединородног сина лкјкбе скоеа , раждашд от г ћ женм,

ХРИСТОВО. Хрнсгосћ рлжддсггА, гллките! Хригтогг (-к НЕКЕЈЂ, [рлиуЈТј! Хј)Н[Т01Ђ НЛ 3!.ИЛН, К03Н0[ИТ![А ! Ек1к<шид под законо/И-к, да подзаконћ1А иск^питх, дд кск1нок/18н18 коспр1н/ие/ит\ ! — (Гал. 4, 5). Слава, вјечна слава, Богу Духу светом, који је исто тако много пута и на разне начине изливао дарове своје на човјечанство, које оскудјева духом, а најпослије благоизволио је натпрнродннм наитијем својим образовати у утроби Дјеве чисто тпјело, које је потребно за вјечно сједињење с Богом Словом, да бн кроз овога живога Посредника изливао се на сво љуство још у већим и вишим даровима! ; Слава Божанству нашега Искупитеља, које н по сједињењу своме са нашим човјечанством, није престало битн оно, што је било од вјечноти! Слава човјечанству нашега Ходатаја, које по сјединењу свом са Божанством, постало је. предмет клањања за Ангеле и Архангеде! Христогк раждлетсА, слдките! Славите га и веселите се свештениди; јер се рађа 'Првосвештеник, који ће еднкш'к прино= !НЕН!гДГК усавршити на свагда њим оскАИ^ае/ИК^х (Евр. 10, 14). Славите га и веселите се мирјанн; јер Он све нас 'соткоритт* цари и 1(реи Бог8 (Апок.5, 10)! Славите га н веселите се мудри; јер је он нама од Бога прЕ/и8дростк, прдкда, оскАцн,ен1е | и изваклнт (I- Коринт. 1, 30). Славите га буји; јер он ће к&а изабрати, да би они Зујством своје проповиједи епасливјерујуће (I Корпнт. 1, 21), Сдавите га старци ; јер ово младо отроча јесте превјечнп Бог и отац будућег впјека. Славнте га дјецо; јер ко не буде као дпјете не може ући у царство Његово. Славите га младенци; јер он из уста мдаденаца соксриштт*. сн; г к \кал8. Сдавите га дје, вој ке;ј" ер он се рађа од дј евој ке. Славите га удовице; јер он кад је донесен у храм проповједан је од удовпце. Нека га сдави и велича свака твар; јер он долази да скине проклество са циједе твари и носн благослов цијеломе свијету! Славпте га : дијелите од срца с дрквом те свете химне, којима она славп рођенога Владил-у п Господа; узвикујте и кличите и сами у славу Његову, ко и како може.