Bosansko-Hercegovački Istočnik
В .-Х. источник
Стр. 59
од њезиних погрјешака зависи и несрећа породнце. Уплив домаћице тако је велик, да се из њених мисли и дјела у опће може извести правилан закључак о срећи или несрећи њезине породице. Један њезин недостатак често може помрачити све њсзине врлине. Живот домаће чељади постаје због њезиие грјешие склоности адом. Но сва је срећа, да су оваке домаћице ријетке. Истина, често је томе крив и злочести отац породице, па ако мати зна добро владати дјецом и чељади, она ће својом љубављу засладити све учињене непријатности. Бадава ће се муж трудити, ако му је жена вјетрењаста. славољубива, ако је кокетна, расипна; кад она, да задовољи своју пожуду, што стече десницом расточи љевицом; кад она, да засвијетли пред другима, држи ред у кући само привидно^ а ондје, гдје други не могу завирити, прави неред, обмањујући и друге и свога мужа. А отуда долази породичиа туга ? бјежи благослов од домазлука и често, гдје би требало да је богатство, бива оскудица. Узалудна је тамо добра,вол>а, љубав и ласкање, гдје домаћнца не знасвојим увијек једнаким карактером сачувати код свију веселост; кад она својом ријечи не тјеши тужнога, својим пријатељским погледом не ск'лап>а уврпјеђенога на измнрење, кад она дјелујене толикољубављу, колико јарошћу, па и бјеснилом. Прави примјер матере породице-хришћанке црта св. Писмо овако: „ Ти мораш битаи скуомна, чисша, добра куЛвница, блага, иокорна, својему мужу,да се пе хули на ри]вч Божију Тит. 2. 5.). У тих неколико ријечи садржи се Језгра свију дужностн кућанице и извор Цијеле земаљске среће.
Буди скромна. Кротошћу свога владања буди примјер, достојан подражавања, свима домаћима, примјерних прекрасних својстава, којима се дивиш код других; буди душа твоје породице. Еао што у друштву нема уважења она жоиска, која, начитавши нешто, хоће да игра у друштву улогу учене женске, која у све сумња, све омаловажава и из сујете жели да јој се људи диве, тако, напротив, заслужује веће поштовање и уважење она, која без притворства и пустога уображења мисли, дјелује и живи с чувством покорности према Богу, која се чврсто држи вјере, која је дата Исусом Христом, и паде, коју нам је Он открио; Разумна и њежна мати, чувај ту вјеру чврсто! Само те она може укријепити у бури овога живота; без ње остаћеш и ти сама без цијене. Ту просту и најсретнију вјеру уса^уј што можеш раније у мекано срце своје дјеце; без ње ћеш унесрећити а прије а послије срца њихова! Буди им иримјсром богоиоштовања у цркви и код ку~&е. Као што их ти приводиш к Богу, тако ће и Бог једном опет њу привести к теби. Буди чисша. Непорочност је најдрагоцјенији украс жене. Ако се он једном укаља, не ће нити га може замијенити ни блијесак најдрагоцјенијег камења, ни златни украси ни накити. Ако останеш невјерна мужу, премда си се и заклела пред олтаром,ондатије за увијекизгубљенп кућни мир, а срцу ти је нанесена неизљечива рана. Осим тога мораш ти у опћењу с људима одстрачитп спе, што може побудити љубоморност, ту страшну рану домаће среће (а како ју је тешко изагнати, гдје се она једпом одомаћила)! —• него мораш нзбјегавати и самп поглед, који би могао бацптпсјеику на чисточу твога срца.