Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 76

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

епархије, да би благоизвољелп извијестити ме I и одговорити ми на ова питања : 1. Има ли у парохији ког која манастирска развалина ? Шта народ о њој приповиједа? —■ 2. Има ли у ког у цркви његовој каква стара књига из ког манастира ? Опис њезин, и евентуалне заиисе на истој. Б. Зна ли који, што о ком калућеру из овог или оног манастира? 4. Је ли који чуо, коју нар. нјесму о ком манастиру, а да штампана није? 5. У опће све што бп се односило на манастире или манастирске рушевине, или ти пак на ког калуђера, а спомена је вриједно, молим

да ми се достави, или у ком од нашијех листова који су у нашу домовину дозвољени, опише . . — Опетовно вас у Христу браћо молим, да ми у том послу помогнете, а сваком ћу јавно благодаран бити, и његов рад, и најмањи, употребити. Молим и господу књижевнике, као и српске старинаре, да ме благоизволе упозорити на које историчке податке и опомене, које се односе на овомашње српско-правосл. манастире! — Унапријед биљеисим се, сваког сатруднш:а, овог мог започетог посла, благодаран. У манастиру Гомионици ; (не далеко од Бање-Луке), 24. јануара 1895. год. Петар Ст. Иванчевић, јеромонах и уеитељ.

МИСЛИ 0 СУЈЕТИ ВЛАГА ЗЕМАЉСКИХ.

I. Није стално ни трајно оно богаство на ком нема благослова Бозкијег. Оно се често губи и искорјењава заједно са његовим притјажаоцем, као неплодно пољско растиње, штетно за сусједно с њим биље и дрвље. Неистинита је и варљива свака снла и власт, ако се неуправља и не руководи непобједном десницом Божијом. И мудрост ово-свјетска, ако није украгаена и обуздана премудрошћу божанском, није корисна. — Све је непостојапо за оне, који су сами непостојани за Бога. II. Ни богаство, ни љепота, ни снага сила, ни краснорјечије, па чак ни највеће достојанство не уздиже човјеку уважење толико, колико доброд јетељ мудрост и смиреност. Зашто већи број људи тежи к првима, а толико се мало брине о поизглед сушности, а не саму суштину; то што им у исти час даје корист, сматрају као прво и боље од онога, што ће нм доаијети корист доцније; и прн том су њихова сућења и мишл.сња болесна, а неки и не мисле о том, шта ће бити послије овбг живота. III. Кад богаство, љепота, снага и моћ, а. тако и елава и вдаст, и све што је овдје за

људе примамљиво тако брзо вену и изчезавају подобно диму; то онда, зар није лудост, ма чим било од овога хвалпти се и славити? Свега тога I лишава се човјек и у овом животу, а нарочито све ће то остпвити, када умре. Хвалити ее тим, то је то исто, што и хвалити се сјенком и празним сањањем. IV. ЈБуди, који теже за новцем и богаством, подобни су сасвим малој дјеци, која се не боје тога, чега се у ствари треба бојати, тако да по некад мећу руку у ватру, а од мртвих образина (маски) и привиђења ужасају се и стрепе; јер сиромаштва, које ништа страшног у себи нема, већ још даје нам безопасност и смиреномудрије боје се; а на против богаство неправедно врло много воле п поштују, — богаство, кога треба бојати се више него и ватре. V. Богаство има у себи само то добро, што љубитељима својим причињава велике опасности. VI. Не изобиље у богаству, већ то, да човјеку оно никако и не треба, јесте највеће богаство. VII. „Слава" је дар Божији; а они, који су измислили имена дали су овај назив СЈенц^