Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 119

код Обрада Папковића протопоп Јован Пећанац и још многи другп свештеницп. Из Петровца Обрад оде у Приједор, око 1855. год., ту је био неко вријеме учитељ а онда иза Прпједора, био је учитељ у Варцар Вакуфу. Из Варцар-Вакуфа отишао је у Травник, гдје је и умро. — Ето та двојпца — Адам Ација и Обрад Папковић бијаху наставници на Хргару. * На хргару су учили (колико сам могао разабрати) ови свештеници: Василијс Ковачевић парох приточки и хргагски; протојереј из Бос. Крупе, врла и честита старпна преч, госп. Петар Гаковић, или како га у Крајини зову прото Гак; блаженопочивши Симеун Иванчввић парох хргарски; Перо Врањешевић, парох из Стабанџе, у протопопијату Боеанске Крупе; блаженопочивши Перо Репац, парох у Глиници код Цазина; поп Јово Гаковић, у протопопијату Бос. Крупе; блаженопочивши јереј Стеван Бероња из Велнког-Радића између Бос. Крупе и Бишћа; блаженопочивпти јереј Тривун Босан-

чић из Грмуше протопопијат бихаћки; блаженопочивши јереји: Вајан Богуновпћ од Цазина, Илија Грбић из Рујнице не далеко од Цазина, Лазо Грбић из Рачића код Бишћа, Вид Богуновић из Врела од Цазина, Јован Грбић пз Рујнице; Давид Прошић из Смољане, помоћник протонамјеснпка госн. Косте Новаковића у Петровцу, Јандрија Бањац из Буковаче код Петровца; Петар Зорић, из Бобољуске, а садањи парох рмањеки; Петар Рађеновић, парох у Ср бу босанском; блаженопочивши јереј Петар Поповић, из Трубара, у протопопијату петровачком. Ето драги мој читаоче цијењеног „Иеточника" то толнко о негдашњрј шкоди наХргару; а хвала мом дједу Луки Иванчевићу — очеву стрицу, попу Вајану Ковачевићу и Ђурици Нспићу, ђаку хргарске школе, који ми припомогогае својим приповиједањем, па могох из заборава отргнути и написати овај чл^нчић о реченој школи! . . . . У Ваведенском српе.во православном манастиру Гомионици, на појутарје св. Саве 1895.

Р А 3 II 0.

Распоред, богослужења у православним српским црквама кроз велику — страсну седиицу и сва три дана Васнрса 6895- године. По овоме распореду управља ће се пречасно свештенство, прквени тутори — клисаре, учитељи и учитељттце са школском младежи, црквено пјевачко друштво „Слога" и сви православни Хришћани: 1. На велики четвртак (30. марта) почеће јутрења еа литургпјом у обје цркве изјутра тачно у 7 сати (по европском сату). Истога дана у вечер почеће у обје цркве у Т 1 /^ сати читање етрасних Евангелија. 2. На велики штак (31. марта) царски часови у обје цркве, почеће у 7 сати из јутра. Истога дана послије подне вечерња у обје цркве у 3 ] / 2 сата, када ће се и Плаштаница изчијети и у гроб смјестити, те ће иета остати у објема црквама до јутра на Васкрс, а дигнуће се на часну трапезу мало прије, него што се пође у литију и отпочне: „ Воскресеније твоје Христе Сгеасе..." и у који час треба у сва звона звонити

3. На велику суботу (1. априла) у обје цркве почеће у 3 сата пред зору јутрења, пјевање статија и т. д. 4. На жрви дан свијетле Насхе — Васкрса (2. априла), ночеће у 3 сата изјутра пред зору у обје цркве јутрења са литургијом. Истога дана иослије шдне• свечана вечерња у обје цркве у З 1 . 3 сата (читање Еванђеља Јов. зач. 65. на словенском , грчком, латинском , њемачгсом , руском , и српском језику). 5. На други дан Васкрса (3. априла) у ооје цркве јутрења с литургијом ио обичају, а вечерња у З 1 /^ сата. 6. На трећи дан Васкрса (4. аггрнла) јутрења са литургијом у обје цркве по обичају, а вечерња у старој цркви у 2'/ 2 сата, а у новој почеће вечерња у 3 1; 2 сата Тога даиа унутиће се литија из старс цркве око четири сата послије подне у нову цргсву по досадашњем обпчају са свештенством, пјевачким друпггвом „Слога", учител.има и учитељицама са школском младежи, народом у ли-