Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 144

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

(хК. Л /иинћ. И т<!к<5 КЛЛГОДЛрА Господа, ОТ^ОДАТТ* КХ СВОЛ си". А сада треба да и то знамо: зашто овај чин није ошшталшан у данагињим нашим Требпицима ? И кад га нема, јв ли свештеник, у даним ириликама, дужан функционисати и како ? Брачни народни обичаји нису свуда једнаки. Једни захтјевају, да се млада невјеста послије вјеииања, молитвом и благословом свештеничким уводи у храм, код других није то у обичају. Па тако је било и у ирошлости. И баш та не јединственост у обредној страни религије, као и неистицање опште потребе, потискиваше мало по мало, код прештампавања данашњих наших Требника, и саму молитву „нсв-кст-к ртлмцен кв*стиса по враи/к вх ЦјЕрковх " 1 ). Обред ова], по мишл.ењу руских литургичара, потиче са земљшнта јужних Словена 2 ). а свршује се данас само ријетко гдје. ГГа ииак дужан је свештеник православни, у даннм приликама, кад млада невјеста, послије вјенчања, први пут дође, благословом и молптвом увести је. Религиозне потребе и же.љу поједних лица, х ) Истао. Стр. 367. 2 ) Ктјк. тиј)^. к ^д. 1879. г. Но. 34. 35.

који хоће, да се почетак сваког дјела освети благословом иркве, дужни смо задовољити, разумије се, у границама вјере и морала. Чин, о коме говоримо, нема у себи ништа саблажњива, јер по духу и карактеру своме одговара сврси, па век тиме дозвољено је свештенику, да га од случаја до случаја, може употребити 3 ,). А колико је, према данашњим приликама и обичајиманародним,потребно, да се у чину томе изостави нешто, зависи од расуђивања самог свештеника. Сасвим је, дакле, оправдано, да се тамо гдје невјеста иокрите главе послије вјеччања први пут у цркву долази, изоставе само такве ријечи које се тичу неиокрите главе. Одговор на стављено питање овакав је: Свештеници вашег протопрезвитерата имаду право, што на позив својих парохијана, читају молитве и шкропе водицом младу невјесту, када, послије вјенчања први пут у цркву дође, но само изволите им још и то препоручити, да у пракси својој, колико је могуће, не одступају од самога правила. Јереј Светозар Гр^бач. 8 ) А. 0. Хоинлцк1н: Пјмк . р8к. д. гкаш ,. ирн гокеј . (к. тлип. Гл. V. Отд. IX. § 68. Стр. 38-

ПРВИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЈЕРЕ. (Наставл>ење из вјеронауке у III. разреду основне школе.) Пише Адам Нејић, учитељ — Бос Петровац.

Цијељ. Драга дјецо! Данас ћемо учити први члан символа вјере. Што ћемо данас у чпти ? I. степен. П1та смо задњи сат из

в]еронаука учили

Који зна символ

вјере на памет ? — Па хајде нам кажи на памет символ вјере Пико! Сад ти Јово.

Још један пут ће нам казати Стево! Како се оно дијели символ вјере Гојко? Кажи нам први члан символа вјере Петре! Нека каже Миле! (Док ученици говоре, учитељ пазп на сваку ријеч, коју би дијете, може бити неправплно изговорило, и с мјеста исправи).