Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 126

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

сопственог достојанства: од тада и језик се разликује неком величансшвеношЛу, која означује славу мудре, невине и велике душе над будалаштином, злобом и нискошћу људи. Чувство љубави према човечанству изразило се у Исусу Христу великом бригом о срећи људи, која је саопштила РБеговој речи неко тмазање љубави. Еада је Његова душа мирна, Он се изражава с таком пријатношћу, која погружава у у најмилија размишљања, покреће са саучешћем чувство и умирује страсне навале; кад се реч Његова односи ка убеђењу, она је испуњена нежношћу, као да уливајући свештена правила и истине. Он би хтео Сам за свакога и осећати, н мислити и испуњавати, и веровати. Шта више тамо, где обличавг Он, Његова реч није страшна, — она је више дирљива. Чуство негодовања увек се јавља у ЈЊему прекором љубави или отачком жалбом. У часовмма одлучним, у кругу блиских људи, Нзегово се срце излива, са свом слободом; чуства гоне поЈМОве; речи теку рек;ом; од тада често слушаш понављања, у којима се најосетљивијим начином чуство бори са областима, које ограничава језик. Но ма како да је оскудан језик човечји у упоре^ивању с богаством благих осећаја, Спаситељ свагда, тако рећи, налази средства изразити их новим и сретним начином. Код њега се све представља у светлом благом и утешном виду. Н1та више, оне ствари, с којима је човек навикнуо спајати ужасне и одвратне представе, Он обухваћа најпријатнијим сликама; код Нзега је смрт мирни сан: Лдзарк др8гк наш бсие 1 ) страдања и крст — Свој страшни пут ка вечности, — Он назива одласком ка Оп,у својему: х ) Јов. 11, 11. —

Дзк ко 0тц8 грАД^ 2 ). Иза гроба, камо наше уображење често ставља све ужасе таме, јада, уништења и ништавила, по уверењу Спасптеља, нас чекају станови Оца небеснога: вк до/и8 Отцд /иоегш овитглн /иноги с8тк 3 ) Тако, слушајући Га неможеш не узкликнути: николиже естк гла= голллк челов-ккт*, акцј сеи челов^ккт*! 4 ) Но отпочиихмо боље пазити побожно на Његове сопствене речи. По свршетку славног улаза у Јерусалим, Исус Христос се је у вече враћао у Витанију. Народ је ишао за својим љубимим Пророком 5 ) Поражени оним, што су слушали и видели у тај дан, Јелини приступају ка ученицима Христовим, изјављујући им своју искрену жељу да виде великог Чудотворца. Апостолиизвештавају о њиховој жељи Спаситеља. Његова Божанствена душа нспунила се најпријатнијим преставама о том, да ће на брзо Нзегова религпја — то дело виликих савета Оца небеснога — постати општим добром свију народа на земљи. Са најјачим покретом душе он је рекао: „Пршде чдск, дл ирославнтсА &кнгк чмов-кчЕскТи). Близу је време, у које ће се духовно царство Месије распространити у свима крајевима земље". Но ова је слава морала је бити купљепа ценом крви ТБегове." Слушајте ви, Моји Апостоли, насљедници Мојих савета, служитељи благодатног царства; лшпгл, алшнх гадголк> вд-ит«.: аш,е зерно пшенично падт*. нл зел»ли не 8/иретт*, то едино преккжлетт*.: аш,е же 8/ирета, л^ногх плодх со= творитх. Ја сам зрно општега живота. Моје учење дужно је распространити истинито 2 ) Јов. 14, 12: упор. 27. 28. 3) Јов. 14 2. «) 7, 46. в ) 12, 19.