Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Стр. 227

њим заједно у коло хвата, биће кажњен на судовима земаљскијем. За то дјела твоја нека не буду пошљедида воље безумнога. Мудроме опрати ноге боље ти је, но с безумнијем подијелити оку злата. У овоме писму желим да ти речем коју ријеч и о науди твојој, којој се још упразкњаваш, јер нијесистигао циљу, којему идеш. Истина, не дуго одстајање од њега раставља те, али тијем прије користи ће ти моје нисање; докле још доцније без успјеха остале би ријечи моје, јер се ради за ту цијељ само „ дондеж ! гк ^ тд и . ин ". У впнограду бозкјему, за који си одабран да га обрађујеш, између осталога, што се безусловно захтијева од раденика, на првом мјесту тражи се знање, којим морају бити безиријекорно сви наоружани. Ово је потребно за њих, да га употребљују за вријеме евоје службе не само на корист и срећу и овога и другога свијета онијех, што су им повјерени на управљање, већ да могу тијем користити и онијем, који нпјесу од оеога дома 1 ), да се, чујући љихов глас, окупе сви уједно; да се саберу, који нијесу еабрани 3 ). Али је знање онијем, који бивају изабрани да га и другијем нредају, још потребније с тога, што их оно учи, да познају Онога, у чије име врше елужбу 3 ), јер без њега не могу ништа радити 4 ) и да сазнају своју власт, коју им је предао Господар винограда 6 ). И за то св. црква односно њени представници, „назидани на темељу апостолгг и пророка, ђе је камен од угла сам Исус Христос"), кроз сва времена, претходно тражили су сву духовну спрему од онијех, који су примани у број слуга винограда, т. ј. свештеника — пастира — учитеља. Библијска повијест старог завјета на много мјеста говори, и јасно нас увјерава, да је старозавјетно евештенство морало бити свзстрано спремно с науком, каква му је нужна онда била. Тако сам Госиод говори Арону и његовијем синовима, заповиједајући им, да се не опијају с вином, које помрачава дух — памет и убија тијело, — да уче синове Израиљеве свијем уредбама, које им је казао преко Мојсија 7 ). По себи

1 ) Јован X, 16.

2 ) Исаија 56. 8.

3) Јов. X, 15.

') Тамо XV, 5.

»I Мат. XXVIII, 16.

6 ) Ефесц. II, 20.

®) 3. књ. Мојсијева, X, 9. 11.

се разумије, да су ови морали бити прпје тога научени у свему, што се тицало закона и наредаба божјих; јер иначе Он им не би оваке зановијести давао. А Јездра, који бијаше, књижевник и вјешт Мојсеовом закону 8 ), није жалио полагати труда око изучавања Господњег закона и, сам извршујући га, да учи њему народ Израиљски 9 ). А преко пророка говори Бог о томе, да су они, који су одређени да служе у олтару Господњем и да уче народ законима и наредбама божјим, дужни имати знања и снреме за тај посао. „Јер усне свештеникове —- вели Господ устима пророка — треба да чувају знање 10 ). „Упитај свештенике за закон" 11 ). А позивајући „синове одметнике", да се, покајавши ез за своја зла дјела, врате у Сион, т. ј . Господу, говори Бог: „И даћу вам пастире по ерцу својему, којн ће вас пасти знањем и разумом " 13 ). У књизи Мојсија 13 ) читамо, ђе се они, што су вгријешили, клањају се ндолима, упућују к свештеницима, да их они (свештеници), наравно. на основу свога знања, као људи, који су одабрани и знањем оспособљенп, — упутите на оно, шта ће према томе радити). Сходно наређењима старога завјета, у погледу свештеничког знања на пољу рада свога т. ј. у божјој цркви, св. Писмо новога завјета као и саборска наређења, изложена у одређенијем правилима, безусловно захтијевају од свештеничкијех кандидата односно свештеника, да имају гошовост духа , на име нужну спрему за вршење црквене службе. Потребе у људском животу, које се јављају према прнликама у по родичном, у друштвеном, у државном жнвоту, изискују знање од људи свију звања, да би се помоћу њега могли лакше борити за опстанак који се жеди. — Ну, према томе, у коликој ли мјери нма се то захтијевати од онијех, што се нримају да врше службу, коју није усшановао ^овјек, ни анђсо, чи арханђео, ниши ма која с.шворена сила, веИ сами Госмод ? 14 ) А у тој служби разноврсне су дужности, које се врше само непрекидном борбом, која се опет не свршује јед8 ) Књ. Јездр. VII, 6. 9 ) Тамо VII, 10. 10 ) Малах. II, 7. ") Аг. П, 11. 13 ) Јерем. Ш, 15. 1: >) 5. књ. Мојс. XVII, 9. Јован Златоусти о свештенсгту. Књ. III, гл. 4.