Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 228

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

накијем оружјем. По томе, као што говори св. Јован Златоусти, свештеник мора биши и стрељач и праДкар, и чешник и водник, и војник и војвода, и тјешак и коњаник, вјешт борби на мору и на бедемима 1 ). Свештеник дакле мора пазити и бринути се не само за себе но и за све стадо 2 ), за људе, који су му на управу и чување предани; да их шешки вуци , упанувшн у њих, због његове слабости, т. ј незнања , не расчупају и не рашћерају, не штедећи стада 3 ). Свети ГГавао, савјетујући Титу с каковом способности људе смије прнмати у круг црквене слузкбе, вели: „да бира оне, који се придржавају вјерне ријечц по науци. да буду кадри свјетовати са здравом науком , и покарати оне, који се успротиве" 4 ). А њему самоме каже, да даје себе „за углед" у науци . . . ., да се по срамн онај, који се противи, не имајући ништа зло говорити 6 ). А, пишући посланицу к Тимотеју, блажени Павао, говори му, да буде „тријезан, паметан..., вриједан да друге учи" в ); да мора бити „поучљнв" 7 ), и с кротошћу поучавати оне, који сс иротиве: еда би им како Бог дао покајање" 8 ). А да се не би усудио кога поста вити на „брзу руку", т. ј. докле се претходно не освједочи о ваљаности дотичног, по чему може бити рукоположек, св. Павао, зановиједа Тимотеју овако: „Руку одмах не мећи ни на кога" 9 ). По овоме видц се, да су св. апостоли много полагали на научну спрему онијех, који су по лагањем својих руку укодилп у црквену службу. Ко нпје најприје познао науку Исуса Хриета и у њој се добро утврдио, да мозке засвједочити пред онима, који имају власти да га приме, не треба да се ирими у свештенички чин — каже св. Јован богослов 10 ). Јер такав не би могао извршивати посланство Иоуса Христа 11 ) по Његовијем рпјечима: „Идите и научпте све народе" 12 ). Из ријечи апостола Павла, видн се, да свеште') Тамо књ. IV, гл. 4. ■) Дј. ап. XX, '28. 3 ) Тамо 29. *) Тиг. I, 9. 5 ) Тамо П, 7., 8. 6 ) I. Тим. П1, 2. ') П. Тим. П, 24. 8 ) Тамо 25. 9 ) Тамо 22. 10 ) Јован П, 10. 1 ''} Јован XX, 23. ") Матеј ХХУШ, 19.

ник мора бити научен, јер иначе не би бпо кадер учити „свакој премудрости, да покаже евакога човјека савршена у Исусу Христу 13 ). За то, дакле, оне, који нијесу научени да могу и друге учити, не т»еба ни цримати онђе, ђе су то дужни чинити ") А нико не треба да се прима да учн кога знању, непознавшп га најпри|е сам — вели Григорије ДиЈалог. Они, који се примају да друге уче, не имајући за то знања и спреме колико су је дужни имати, они су исто што и човјек луд, који отпочне зидати кулу, не прорачунивши најнрије своје имање и не вндјевши може ли је довршпти: памусепошље сав свијет руга незнан.у као и ономе, који нема средстава да доврши кулу 16 ). И сам Исус Христос рекао је својим ученицима, којима је дао власт и ираво да уче све „народе", да се труде да стеку знања, рекавши пм: „Имајте со у себи" 10 ), знајући, да без њега неће моћи вршити своје мисије у свијету. А блажени Павао у својој посланнци Колошанима, дајући важност божјој благодати, без које узалудна н немогућна је свака наука, — вели: „Ријеч ваша да бива свагда у благодати, сољу (знањем) зачињена, да знате како вам свакоме треба одговорити" 17 ). Будите свагда готови на одговор свакоме који вас запита, (А шта ће одговорити онај, који се нашао у незнању V!) савјетовао је апостол Петар 18 ) онијема, које је учио у својој посланици. Само онда кад је свештеник научен, не страши се ни од кога. Он је слободан у науци, те се не боји нитм стнди кад говорн о божјим откривењима ни пред царевима 19 ). Него је он, имајући довољно знања и способности за рад' а утврђен у вјери својој и побожноети, слободан у вршењу својијех дужности, у проповиједању Христова јеванђеља 20 ). 13 ) Колош. I, 28. 14 ) На асалост 7 у добу новога периода, ђе смо, благодарећи промислу ЕТајвишега, на основу слободе и правде, помагани очинском благонаклоношћу Преузв. Г. Министра В. Калаја односно високе вемаљске владе, у оквиру АустроУгарске нросвјегне државе, иошли корацима свакога напретка: — по који „оригиналан" духовник иосгавл^ен је да учи друге — нечему, о чему он ни нојма нема, јер није учио, а и који јест, не ишло у главу, — докле је оЂлачаи у „трпању у бисаге" и на мученици!! У »Лука XIV, 28, 29. 16 ) Марко IX, 50. ») Кол. IV, 6. 18) I. Петр Ш, 15. 19 ) Псал. 119., 45. 2 °) Римљ. I, 16. ; Псл. 40., 9. и 10.; П. Тим. I, 8.