Bosansko-Hercegovački Istočnik
Стр. 234
Б.-Х. ШЈТОЧНИК
(. в. б
То ]е 6 о.;би део, јер се не тиче само тела, што умире за краће или дузке време, па се расиада у прах и Пспео, то се тиче душе бесмртне, што прелази у вечност. То је бољи део, јер без тога, без познања истине, без бриге о својој души, без побожности и врлине, не може бити добро ни телу. Без познања истине путује човек по мраку, посрне и спотакне се сваки час, без врлине и бо^обојажљивости нема човек мира, нема осећаја за своје достојанство, не схваћа га као што треба, нема наде у срцу а поред таквог стања и прилика нема земаљске среће, дакле не може ни телу бити добро. То је бољи део, јер удара темељ вечној срећи; отвара нам пут небу и спрема нам блаженство небеско. На другом темељу не можемо зидати свога блаженства, другим путем не можемо доћи до небеског царства, него да припаднемо ногама Спаситељевим, да чујемо реч бож^у пз Његових уста, да од Њега научимо и сазнамо, за што смо овдје, чему се надати смемо, шта нам чинити предстоји, да видимо наду своју исиуњену. То је бо .ђи део, јер с њим продире светлост у душу, врлина у срце, њиме стичемо милост божију, чистоту своје савести, уз њега је само добро и телу и души, . њиме нам се отварају двери небеске. Дакле, као и Марија изабраћемо бољи најбољи део, с њоме ћемо сести уз Хриета Спаситеља и изабратп пут истине, врлине и побожности. Јер је Исус пут, истина и живот, к нико неће доћи к Оцу, до ли помоћу Њега; јер је у Исусу реч вечног живота, јер ко узме Његов лаки и благи јарам, тај је напгао покоја души својој. Јесмо ли ми и до сада, љубезни моји, овако као Марија чинили? Јесмо ли, као она, приљежно и радо слушали реч Божју? Бијаше ли нам прва брига, да посветимо Богу и врлини своје срце и живот свој, и да пре све поднесемо, само да не оштетимо душе своје? Је ли светлост у нашем разуму? Има ли љубав к врлини у срцу нашем? Можемо ли себи и другима дати рачуна о вери својој п о узроку своје наде? Појмимо ли ми своје дужности по њиховом извору и почетку? Осећамо ли њихову светињу? Па кад вас зспитам: да ли сте о овом икад размишљали
што чујете у св. храму, и да ли сте то све на себе примењивали? Да ли сте, по речи божијој седми дан Богу посветили? Своју реч увек одржали, срце чисто и непокварено сачували. своје грешне жеље и помисли савладали и утишали и свој живот побољшали и понравили? Јесте ли бдиди, молили се и примењивали сва средства, што унапређују побожан и добродетељан живот? Кад вас тако питам, можете ли а да се не застидите и да, ми одговорите без икаква прекора од стране савести своје? Па како могу очекивати на ова питања утешан и радостан одговор, кад видим својим рођеннм очима, како многи често избегава проповед, како се она нерадо и немарно слуша, како се о недељним и празничним данима тражп само забаве и телесног угађања, како се мало ко год стара о чистоти и невиности ? Како могу добити на ова питања утешна гласа, кад морам да слушам својим ушпма вагае клетве и тужбе, клевете и свакојаке разговоре? Чему се могу надати, кад сам сам еведок многог неваљства, што се око мене догађа, сведок превеликих и разноврсних грехова и порока? Да, љубезни моји, на жалост има их врло много, који се и сувише брину као и Марта за земаљско, али на још већу жалост сваким даном све је мање оних, што се као Марија брпну за душевно спасење. Данас се живи за свет не за Бога, за тело не за душу, за кратковременост а не за вечност. Како је далеко дотерало човечанство! Како слепо и лакоумно, али како је бедно и невољно поетало. — Остависмо прави пут, љуб. моји, но ми се морамо повратити и другим ударити. Морамо добро очи отворит^и и правити разлике између тела и душе, пролазности и вечности, између привидне и истинпте, трајне срвће, па бољи део изабрати! — Изберимо са Маријом бољи део! Питајмо се често: 1Пта нам је пре свега потребно? Бринимо се пре свега за душу своју! Бринимо се за њу тиме, што ћемо реч божју слушати, у добром срцу чувати и у трпељивости плода доносити. (Јамо тиме и једино тиме ћемо се удостојити небеског царства, да нам буде Бог милостиви судија, па отворимо души својој узвишене двери блажене вечности. Амин. У Земуну , месеца августа. С немачког. Симеон Араницки, протопр. капедан.