Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 248

Б.-Х. Ж1ТОЧН ИК

Св. 7

што их је покојник обећао подићи код нас, узео је кутију с новцима и иостао је богат човек, господин. Имање су продали, новце послали неком покојииковом рођаку у Полску, а нама до1>е за спахију овај данашњи сиахија, Никола. То значи, већ је крај нсторије? Онуфрије. Не, још није крај, — још о Гусаковском. — Гусаковски могао би купити најбогатије село са сел>анима, да није био простог рода, а у то време таково имање само су племићн мог^ли да купују. После тога добио је од владе право у посаду и куповао је земљу од наших сељана. У том су му помагали један Чивутин и иијаница нека из села: за труд ској добијали су од њега новаца, ишлп су по кућама с ракијом, опијали људе и измамл.ивали земљу. На тај начин саставио је Гусакопски највећи и најбогатији салаш, — такове је гра^евине поди« гао, да таких у околини нигде ннси могао видети! —■ Од земље сеоске саставио је њиве и ливаде и живио је са садањим спахијом господски! Деси се на несрећу, да је међу тим земљама, што је купио од сел.ана, била и кућица са комадићем њпве нашег покојног учитеља Леоновића, где ј о животарила удовица његова са ситном дечицом. Он се реши, по што по то, да узме себи и ту њивицу с кућицом, а удовица ни чути није хтела о продаји; кућица и њивица биле су за њу драгоценост, као спомен од покојног јој мужа, који је сам саградио кућицу, подигао уз њу мали крт, сам садећи и савијајући свако дрвце, и она не би то уступила ником ни за милионе. П1та ће дакле да ради Гусаковски ? Наговори слуге своје, да јој чине сваку сметњу и при том их увераваше, да се ништа не боје: ја, каже,

добро стојим с нашим судијама и увек, каже, моћи ћу вас избавити од казни, ако би вас она тужила. Отпоче, синко, право разбојништво! Па засејану удовичину њиву почеше слуге Гусаковског терати стоку, свиње", попасоше на њој све до корена, потрше из вртића све и не само тс, него поломише у њему шибље и сва дрвета, развалише и развукоше ограду, орајући по свом обичају не само ноћу, него и у сред белога дана. А Гусаковски појио је за то своје разбојнике и ко се похвалио да је највећу штету учинио, тога је новцем наградио. Дошло је до тога да је удовица са сузама принуђена била одрећи се и кућице и земље, продала је Гусаковском, а она се са дечицом одселила у најмљену собу, на крају посада. Онда Гусаковски продужи ограду од свога дворца, начини на оном месту, где је удовичина њивица најлепше зграде и и још више почео је господарити. Да си видио какве је имао коње, каква кола, какве зграде, какве куће, како је у собама његовим све сијало од сребра и злата! Никола. Па где се све то дело ? Ето, од свега тог добра, сад ни трага нема, Оиуфријв. Како дошло, тако прошло ! — као што обично бива са неправедном течевином. Никола. Мој отац се сећао и пригховедао ми је, да је овде био салаш, а сад ии трага му нема. Земља ето, говори се, припада сад нама и теби, мили деда, и другим комшијама? Онуфрије. Да; одмах ћу ти приповедати све по реду. Подиже се код нас Гусаковски за чудо и поче живити господски, изобилно. Ни о ком нису толико говорили, као о њему, ником нису толико завидили. Осим грдног богатства, имао је и жену лепотицу и троје деце као