Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 8

в.-х. источник

Стр. 317

у радионици. Почеди у израђивању дрвета помоћу столарског и коларског оруђа, и гвоисђа за употребу браварских п ковачких радња. Занатлијске радње ученпка из другог разреда. В. Смјер подучавања у радионици. Ове су радње већином одређене за нрви и други науковни течај, те су изложене у радионицама и на ходницима. Све радње ученика првог разреда пзрадише се без обзира на то, који ће послпје занат себи пзабрати, да ови добију неки преглед, како се употребљује разноврсно оруђе и да учитељи узмогну увидјети, за који занат показује који ученик највише воље. Извадак из устројног штатута. На овом се заводу уче слиједећи занати: столарство, коларство, браварство и ковачтво. Теоретична обука обухваћа сдиједеће предмете: вјеронауку, босански језик у свези са пословним саставцима, обртно рачунство и књиговодство, писање, природословље, науку о грађевинама и о градитељетву, просторучно цртање, геометрију и геометрично цртање и пројективно н стручно цртање. У радионицама се подучава практично на недјељу у првом течају 24, у другом 30, у трећем 36, а у четвртом 42 сата. Ученици се имаду за вријеме свог школовања у толико наобразити, да могу бити оспособљени за занатлијске помоћнике или мајсторе, који ће моћи успјешно тјерати свој занат. Пошто се морају ученици у првом течају без обзира на будуће им звање бавпти почетним радњама свих струка, раздијелиће се на лочетку другога течаја у стручне скупине према томе, што себи који изабере, а по томе ке се сваки посветити своме занату. Завод има четири течаја. Школска годнна ночиње 20. августа. Ученици, који желе да буду примљени у први разред завода, нужно је да су навршили најмање 14 а највише 16 година; имаду се исказати, да су свршили четири разреда основне школе с добрпм успјехом, те лијечничком свје доџбом, да су тјелесно способни за занат. Дотичне молбенице имаду се управити на земаљску владу. Сиромашни ученици добивају потпору и све школске потребе из земаљских средстава. Када новопримљени ученици у завод долазити имају, нагласиће им се при повратку молбе. Дирекција земаљске занашлијске школе у Сарајеву, Алојз Студничка, директор.

По најновијем овогодишњем попису житељства у Босни и Херцеговини, изнађен је број душа 1,565.3о7. дакле више од године 1885. за 22У.266' душа, а број кућа 263.521. За 10 година умножиле се куће за 48.092. Српска читаоница у Сомбору издала је позив на прославу свога педесетогодишњег рада и опстанка, која ће се 2. и 3. септембра о. г. обдржавати у читаоничким просторијама са светом службом. благодарењем, свечаном сједницом и бесједом са игранком у просторијама „Ловачког рога". — Прослава је скопчана са освећењем друштвене заставе. Јавна благодарност. Висока земаљска влада за Босну и Херцеговину даровала је ерпскоправославној цркви у Обудовцу 200 фор. словом двјеста форината а. вр. на поправку црквеног крова, који је прошле године на 19. јула усљед тешког вјетра знатно оштећен. Овијем се од стране све ове српско-православне црквено-школске општине изриче кроз потписани црквено школски одбор Високој земаљској влади најтоплија благодарност. У Обудовцу , 18. јуна 1895. Црквено-школски одбор. Јавна благодарност. Госп. Перо Обућина из Сарајева, подстрекнут истинитом хришћанском побожношћу и благочестијем, и из поштовања према српском Јерусалиму — обитељи милешевској, цриложио је истој 1 врло дивно израђену кадионицу, у вриједности 20 фор. Исто тако и г. Ристо Обућина, угледавши се на свога земљака, приложио је 1 доста лијепо кандило, у вриједности 5 форинти и 1 тањир за нафору. К њима се прпдружила и гђа Анђа Станишића, па је и она приложила 1 лијепу бошчу, у вриједности 2 фор. и 3 фор. у новцу. Свемогући нека поменутим дароватељима дарује најбоље здравље, дуг живот и сваку срећу. Дај Боже да се и остали српски добротвори на н.их угледају, те својим прилозима украсе ову српску светињу. Ја нпак од стране моје и мога братства изјављујем им најтоцлију благодарност. У Милешеву 12. јула 1895. год. Архимандрит Теодосије. II. Исказ добровољннх прилога покупљених у српско-православним црквама Дабро-босанске Епархије за