Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 350

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Св. 9

Јосифа I. као дијелог прејасног хапсбуршког дома! Храбре војске Његове и у опће за све поглаваре — хрншћане — п управитеље земље и народа Његове простране царевине ! Пак за Његово Високопреосвештенство г. митрополита, и српеко свештенство, и у опће све духовне — црквене поглаваре и старјешпне св. иравосл. цркве! Кад знамо, да ће се приносити Господу Богу топле молитве, — за сав мпли и драги српски — и правосл. народ, за народни рад п берићет, здравље и веееље, за сваки напредак куће домаћина, његове чељади, његова блага, тора и обора, његова кућног темеља и шљемена, његова кованлука, челињака — и у опће добра п обилата плода и рода, у свакоме тешкоме, али Богом блатасловеноме раду тежачкоме — да га Бог помогне ! Да народе мој мили! то је тај најсветији, најузвишенији и најплеменитији значај цијеле св. првенствујуће и јединоспасавајуће св. саборне и апостолске васељенске цркве — цркве Србинове! И опет велим, како да не будемо радосни и весели, овога нам данас Богом дарованог дана! дана славе и поноса! дана светог одличја српског правоелавног општества у Бос. Дубици у мјесту овоме! Српски зборе, мили и драги мој народе! Сва ова слава наша, сва ова веселост и слобода, не само приликом о црквеним славама и зборовима, него и сваком другом приликом, што ми у нашему отачаству без разлике вјере и сталежа данас уживамо, — има се највише у заслуге приписати, оној највишој особи, која нам је донијела правду и слободу, која нам штитп и брани свако право наше, пак нас чини и омогућује — да смо слободни синови наше миле домовине, да емо слободни отворено и јавно исповиједати св. православну прадједовску вјеру и милу нам нашу народцост српску. — А та је узвишена особа свемогућим Богом нама дарованај ту особу треба да сви једнодушно од срца и душе наше виеоко поштујемо, — та је особа народе мој : наш правдољубиви цар и владар Фрањо Јосиф I.! Пак како сваком до сада приликом, тако и овом, на овом св. мјесту, помолимо се са топлом молитвом свевишњем Господу Богу, за добро и још дуготрајно зкивљење, срећу и добро здравље Бзегова царско-краљ. и апоетолског Величанства Фрање Јосифа I. Будимо Му

вазда захвалнп, вјерни п одани и у пуном смпслу лојални; поштујмо и слушајмо све његове превишње законе п наредбе, као и сво честпто, ваљано и врпједно чпновништво Бзегово, Његове органе, преко којих Он са својим царством управља и влада! Из превеликог поштовања, као вјерни и одани, у пуном смислу лојални, подајници Његова Величанства, кликнимо народе мој у здравље ЕБегово трикратно: Живио! Живио! Живио! Народ са највећим одушевљењем кличе! Захвални и признателни будимо Његовој преузвишеностп, заједнпчкому — нашему министру племенитом г. В^нпјамину Калају у Бечу, ирестолном граду, који се много брине и стара како за честпту и ваљану управу Босне и Херцеговине, тако и за материјалнп и културнп напредак псте! Захвални и признателни будимо нашој Високој Земаљској Влади, која над нама немановно бдије, мудро и праведно управља и влада, бринући се за сваки ред и поредак, срећу и напредак ове земље и народа; која се сваком прилпком исказала као доброчинитељица ове земље и народа! Ја нијесам у стању да овђе изређам и оппшем сва разнолика доброчпнства наше Високе Земаљске Владе, које је она чинила и чпни свима становницима без разлике вјере и сталежа наше поносне Босне и миле нам сеје кршне Херцеговнне. Свевишњи Бог нека јој из прсвелике милости своје накнади! А ми народе српски — треба да смо вазда уз нашу Високу Зем. Владу; да јој у свему на руци у интересу ове земље и народа, што она од нас и тражи будемо, пак ће и она, бити увијек драговољнија, склонија, наше жеље и потребе, подупирати, и чинити са бољом вољом и расположењем за нас свако добро! Овом приликом, ја нашој ВисокоВлади изричем како на свима разним доброчинствима, свему народу ове земље, тако н у име ове српско-правосл. црквено школске мјесне општине на дарованих (осим других помоћи) 500 фор. у гото^оме новцу у име градње ове новоотпочете будуће цркве — најсрдачнију хвалу, на племенитом дару њеном! Виеока Влада на молбу ове општине у нужди, опет ће притећи у помоћ и свој високи дар учинити. Теби, српско-православна родољубива цркв. школска општино, изричем овом приликом највећу захвалност, — да си поред свог сиромаш-