Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. ЗМ

ног материјалног стања, одважила се и предузела на себе ово велшсо и тешко — али свето бреме — сазидања и шдигнућа на овђе основаном и данас оевећеном темељу будуКег велељепног храма Божијег! Нека те општино днчна и поносита на том св. и племенптом дјелу сам Бог укријепи. и у помоћи буде, — да ово свето и Богу угодно дјело — сретно, на спас ссбе и својих и довршиш! На тебе дични српски зборе апелујем, тебе возљубљени српски народе мој у име свемогућег Бога и крста часнога, и крсне ти свете твоје славе — славе Србинове, српском великом чашћу и именом иозивам, да се — како данас одазовеш што је могуће више са добровољним прилозима, — тако и сваком могућом прилпком, сваким начином и ерествима овој црквеној општвни притечем у помоћ, ради подигнућа св. храма овог! — А преблаги ће Бог свакоме вама обилато уздарје повратити! До .тебе српски народе еада стој и: хоће ли овај св. дом божији овђе што скорије процвасти и у њему се пропојати света литургија! Хоће ли се поносито туј издићи — да стоји као кедар на Ливану — да вијековима евједочи свима и свакоме — да овђе живи српски православни народ; народ, који је у пуном емислу достојан велике и сјајне у оно доба прогалости своје и великог имена свога српскога! Ја се надам драги народе, да глас мој — као вашег духовног пастира, пастпра Србина, неће бити „глас вапијућег у пустињи" ! — Да ваша срца неће бити подобна оној њиви, на којој расте трње н коров, оној њиви, која никакова корисна плода не донаша, већ да ће ваша срца битп подобна оној плодоносној њиви, на којој успјано једно Божнје зрнце — стострука плода прпнесе ! Надам се велпм, да ће те сви сложно радити — да се овај свети храм, још овога љета до готови, пак да • у њему пропоје св. литургија: Богу на славу, а вама драги ерпски народе на вјековјечну дику и понос," и доба.р углед дјецп вашој — Српчади младој ! Србине брате и Српкињо мила! Поносе и узданицо сва моја! Сад је прилика да се искажете: јесте ли добри Срби, јесте ли родољубиви, јесте ли достојни потомци св. Саве Нимањића? који озго еа небеса гледа на нас доље, дјецу своју, — па нас мотри: како смо му вјернп и

одани, како га поштујемо и исиовпједамо, који се свакијем боговетнијем дапом моли код престола Божпјег за срећу и епас, нас потомака својих! Поменувпш име над именом, Србина над Србином, св. име светнтеља Србина Саве, првог српског учитеља и нросвјетитеља, обраћам ее теби мила српска младежи, ученици и ученице српске осн. мјесне школе — и позивам те именом св. Саве да нз својих млађаних груди у почаст ове данашње наше праве српске свечаноети радп приступачније данашње Богу свемогућему принесене топле молптве — отнјеваш „многаја љета". (Дјеца пјевају многаја љета!) Дични зборе! Изволите ме пажљиво саелушати — да вам јасно п гласно пак разумљиво прочитам и протумачим ово ппсмо, које је српски писано и написано и пзговара овако: (Овђе је говорник читао „Споменицу", што ми је жао што је при руци немам, да је овђе од ријечи до ријечи не преппшем, јер је збиља врло значајна. Ппсац). Драга браћо! Јесте ли разумјели шта сам ја чптао сад? Ово се зове „Споменица" (показује је на све етране народу руком); ова ће споменица поелије нас на стотине година, коме до руке дође, и који је буде читао ,— свједочити, да сте ви српски народе, овај молитвени дом, дом Божији, цркву св. православну овђе подигли, и да је рукоеад ваш! Ова споменица није писана на обичној књизи (артији), која би могла брзо пзагњити — иструнути; већ је ова споменица нисана на једној вјештачкој књизи, коју је наука створила, кбја не може изагњити, тако звани „пергамент папир"; коју ћемо у ову флашу ли јепо као ваљак смотану утуритп. флашу добро овом гљивом зачепити, ову флашу онда у ову кутнју метнути, кутију ће лимар (кланфер) около наоколо коситером да залију, пак ондн ову ћемо кутију тако спремљену у ову ископану рупу уеред овог камена темељца уложити, онда растонљении воеком залити, озго ову малу урезану плочу над кутијом споменицом метнутп, пак онда ову велику плочу са својим зарезинама озго на овај камен темељац и у њему сложену епоменицу — навалити, зидари ће зидати и зазидати, и тако ће ова споменпца у овој кутији у оном великом крајеуголном камену — камену темељцу хиљадама година — да не иструне моћи битн! I Пак случајно, када би по врсмену овај будући