Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 414

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

ЧЕТИРИ ПУТЕВОЂЕ ДОВРОМ ЖИВОТУ: СТРАХ ЕОЖИЈИ, МУДРОСТ, ТРЕЗВЕНОСТ И РАД. Поука газде ОнуФрија ГрушкевиЂа, унуку свом Николи Григоријеву. (Наставак).

Саахије га ето претвориле у ракију. А кад се ракије напекло миого, нужно р било да се брзо попије код куће, јер жељезних путева није било, — тешко је било да се носи у даље крајеве, где јој је цена бпла боља. С тога су спахије са Чпвутима и растуривали Је, где су само могли, и сваки Чивутин — крчмар, не само да је подстрекавао народ на пијапство, него и силом наћерао је ракију мужицпма. Кад је изишао поменутн указ цара Јосифа. да Чпвути нпгде не тргују са ракијом, страх обузе и Чивуте и спахије понеше заједно пре\шшЂатп: како да одбију од себе ту беду? И решнше ево шта ; Чивути се остављају у крчмама по ста])ом, само сваки је крчмар дужан пазити и знати одмах, кад чиновник иде у округ да прегледа крчме. За време обилажења Чивути би се изгубили из крчама, а поставио би се Хришћанин, слуга Чивин, онај исти, који га је и пре замешивао у крчми суботом (Кад ни један Чива не тргујеУ Чивути у Окружном граду дознавши, кад ће ићи чиновник, и на коју страну, јављали су о том по свима крчмама. Обично Чивуче какво, село би на кон>а и трчало би од крчме до крчме са извешћем: „сутра велп или преко сутра биће код вас чиновник", и добијао је за то од Чивута плату по уговору. До^е чиновник или дође сам губернатор, у^е у крчму: ко је овде газда? — Ја — одговори наговорени од Чивутина крчмар, и мирна Вачка. Чиновник премда је и знао, да је све то обмана, али за што да се труди, кад га крчмар пријавп сваки пут спахији љубезно, тамо га угосте

и по одлазку његовим, за њим се отправља у град, од доброг домаћина јога читав воз, напуњеч дебелим козама, зечевима, чабром масти, салом, шункама и сваком слашћу. На тај начин назначнло бп се на папиру н послало би се у Беч, да у целој Галицији ни у једној крчми нема крчмара — Чивутина, а у самој ствари у целој Галицији није било нп једног крчмара Хришћанина. Тако је исто било н при цару Францу, и сећам се, како су чиновници прегледали крчме и, како су се за крчмаре Хришћани намештали, да обману чнновнпка. Једном речи казати, император, не гледајући на сву своју в.ласг, није могао привести у дело своју добру намеру, п ракпја по старом остала у рукама Чивута остала као оштар мач на погибао народу Радило је свештенство наше црквеном придпком против пијанства, но народ није увек слушао добре речи, — наука крчмарева више му се лепила за срце. Крчме су се множиле по градовима и селима и по иутевима, и што се оне више подизале, тим више се подизала на њих аренда, тнм вшпе се гаирило у народу сиромаштво, неморал, крлћа и сваки греси. Краја и предела већ није било у то време, где није било пијанства, кад, као глас с неба, распростре се у народу позив о друштвима трезвености и умерности, кад сгзештеници стадоше разјашњавати народу, да је над безданом, н опомињаху га да се завере да не пију. Никола. Ти ето говориш, да се народ уписивао у друштво трезвености, и да су већ све парохије да^е завет да неће