Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 422

Б.-^. ИСТОЧНИК

Св. 11

који лас високо цјени и лоштује — и који ће вјековима остати захвалаи и призиателан ваше архипастирске добродјетели_ разно нрсног доброчинства и рада у сви\1а гранама, на пољу среће и напретка народа свога! Са чиме сте себи, са своим славиим и сваке хвале достојпим, те узвишеним и илеменитим непрегледним у јавности признатим досадањим добријем дјелима увјенчали и уресили досадашњи многогодишњи низ, сваким врлинама обасутог и окићеног живота свога, стекли свако

иризнање и вјечиту благодарност народа истинитога свога, који вам оД срца и душе своје из највеће благодарности кличе: да вас свемогући Бог, у милости својој, на дику и понос народу своме народу српскоме — још дуго времеаа подржи крјепка и здрава! Живио! Живио! Живио! „К (1агословен г ћ. грлди во н<иа ГднНј" Говорио дана 10. Септембра 1895, годиие, при дочеку Архијереа. Јован Зечевић. прота.

ВЕСЈЕДЕ МАР. С. И0П0В1ГКА, ПРЕСВПТЕРА.

На васкрс. п Во !Кр(([н 'П ТКО! ХјШТ( (П.К! »1ИГ!,1И ПОК-Тг ИД И НЛГ НИ ЗММИ ПОДОКН ЧИЈТМ/ИТ! [!рдЦ!,ИТЈ Т!Е! ГгМКИТи" Благочестиви Хришћани! Облаци се разиђоше. Мјесто помрчине засја јутрења румен. Исток златно облисташе, када уста из гроба највећи учитељ рода људског избавптељ све Васионе преблаги Исус Христос једини управитељ православне цркве. Горе и дубраве зарадоваше се и возвеселише.! Све што је мртво било, оасиви. . . . Сруши се Голгота, а мјесто ње засја часни крст, — над душманима побједа — око кога се скупило мноштво народа. . . . Велико и мало, богато и сиромашно, здрави се слаткијем пољупцима пред часнијем крстом и заклињу се, да ће у миру, љубави и слози зкивити једап с Другијем; да ће у свој Васиони завладати опгате јединство — мира Божијега. . . . Из милион — милиона грла, данас бруји умилни поздрав: „Хј )И[ТО[ КО(Кр!!!!" Са Голготе се чује тихи глас: „Вогтд н^јтђ зд-6!" Устао је славно из гроба онај, кога су гвозденим клинцима приковали на крсту. Устао је син Божјп, кога неразумни и занешени Јудеји на смрт оеудише. Трећи дан диже

се из гроба. проповједник правде и истине. љубави и благочестија. Силом Вишњега Бога згази смрт, прослави Бога Оца, а тнме доказа. да је он обећани Меоија. Ничице подајте невјерни Јудеји, иадајте пред побједитељем, који вас ни онда није мрзио, ј кад сте га наградили за Нзегова непостшкна дјела — највећим мукама.! Како, да се не стидите занешени невјерници, када видите, да сте прбјеђени.! Очи вам виде истину, али вам срце невјерује, — а душа вам се гади на правду. Лежите у прашини гријехова и нећете, да се покајете; нећете да дођетр супцу правде! Ваше отровне стријеле — уперене против православља, поломљене су . . . На дан православнога општега славља — за времена кајте се; ка]те се, јер сте побјеђенп истином. . . . ■— На данашњи дан милином се надимају и српске груди, јер се и Србин радује и весели, па захвал,ује својој лијепој православној вјери, која му је народност очувала; која му је — у великим патњама — за вријеме мука и чемера улијевала наде, да ће Србадија ускрснути. — Окренемо ли се прошлости, шта видимо? Србаднја тугова и јадикова пет вјекова, па опет оживје . . . оживје духом; јер му вјера не даде за навјек умријети — вјера православна, коју сваки Србин мора са поносом, поштовати,