Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 430

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

томе : ако ми очувамо чистоћу ваше душе и савјести; милостивост срца, према близкњима; крјепост и не злобност душе. — Ми звивећи овде на земљи, треба да промишљавамо, о нашем загробном — вјечном асивоту. — Ми .треба да се овде на земљи снремамо, за вјечни живот; а да би се могли спремити за вјечни живот, — да се удостојимо дарства Божијег, потребно нам је, да се владамо по Божијем закону; који нам помаже, да чинимо добра и Богу угодна дјела, а забрањује нам да чинимо све оно, што није Вогу и нашим ближњима — људима мило и драго. Све што који дан,. више овди на земљи лребивамо, те се све ближе прнкучује крај нашега земаљскога живота. —- Да је заиста тако нема сумње. јер то нам се сваки час освједочава ; кгко видимо да смрт све људе изненадно сналази. Па тако ће и нае: а ми се одједном нађемо неспремни за вјечни живот, у који полазимо, тада ћемо, у загробном животу пријећи Спаситђљу, говорећи: „Господе Господе, отвори нам." Ако ми не будемо, достојни и заслужни дарства Божијег, чућемо глас Његов: Ја вас непознајем". После тога шљедоваће нам вјечна му^ка, која је приправљена за грјешнике; којафшјесу достојни нашлеђа царства Бвжијег. Овај наш земаљски живот нренутпи, према загробном — вјечном живому, тако је мали, „као један сахат према цијелој години". Но на то се грешни човек неможе да смисли, него, за тај је дан мали сахат, овога вијека, према будућем вијеку, учинн толике грехове, те га у загробном животу лише нашлеђа царства Божијег, на ви јеки, и тако остаје вјечити мученик; оделавајући за своја нечовјечна дјела, која је овде на земљи чинио; не помишљајући да има правде, да има вјечног праведног небесвог судије, пред кога мора свак изићи и своја дјела собом понијети. — Не знају г ћи да овај наш земаљски живст, није ништа друго. него, једно путовање кроз овај свијет, у онај вијек. За то, драги хришћани, сваки од вас зна наЈбоље своју рђаву навику, гријех и порок, којп има присеби; па гледајте, те се од тихрђавинавпка одучавајте. За своје грехе покајте се

истинито и усрдно драгом Богу,— Ко му се каје и од срца моли за опрошхај грехова, — Он му, по својој превелико) милости, и опрашта Свако дјело, које знате да је грешно, не мојте радити ; па и помисао рђав грјешан је, јер човјек све што ради, најпре мора помислити, па тек онда извршује, — ради и приводи у дјело. За то немојте ни помишљати, на оно што је прошло, и што није поштено. Не укорјењујте и нераспаљујте у срца ваша рђаве помисли, жеље и осјећања, него нх, са оним што је племенито и добро, гасте и искорјењујте. Тако исто клоните ос сваког зла; — рћавог друштва, слабог човека; ако не ће зло од тебе, а ти бјежи од њега. Општите што чешће с они.м људима, од који знате да ћете јчути нешто добро, корисно и поштено; а рђаве — слабе п покорене људе, сажаљавајте, по могућности саветујте н одвраћајте их, од свих њихових досадањи рђавих навика и порока 1 . Бог је отац свију људи; па кад се таков један грешник поправи, Он се радује из своје пре велике очинске љубави наспрам човјека, као свога најсавршенијега створеља; што се обратио од опог грјешног пута, који га води у вјечну иронаст, а ношао је с оним иутем, јкоји га приводи к Богу и вјечном блаженству. Овоје млађе упућујте савјетом, и примером им предњачите у свему што је добро, ако желите, да доцније у зрелим годинама, постану честити, сретни и корисни, како вама и сами себи, тако и цијелом друштву људском, у коме се буду налазили — живилн. Тако радећи, драги храшћани, може се сваки од вас веселити а епокојно очекујући надати се свом успенију; јер сте као путници, са земље на небо, праправни за тај превелики пут. А душе ваше веселе су, што се приближују г свом извору — Оцу небеском; небеској царици пресветој Богородици, као евојој заштчтници. Молимо се усрдно св. Богородици, нек и будуће, остане наша — посредница и заштитница, код престола свевишњег Творца. Амин.