Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 452

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

Солуњ. 5, 11. — I. Петрова 5, 10.) и да свима, да се просвете свјетлошћу Његове благодати и уиознају истину сви, који су пзван и далеко од једног, светог и општег православног кола словесног његовог стада. ^же слдка и держака ко в*кки в-ккижт*. Превео син^ељ Нићифор Из Цариградске иатријаршије августа мјесеца 1895 г. Посланицу су потписали; Косгантинопољски иатријархАнтим. Митрополити:

1.

Кизићки

Никодим,

2.

Ни комидиј ски

Филоте;,

3.

Никејски

Јероним.

4.

Прузијски

Нашанаил.

5.

Омирнски

Васили)е,

6.

Ф ил адел фи ј ски

Стефан,

7.

Лемноски

Атанасије,

8. Дипрахпјски

Висарион,

9.

Велеградскп

Дорошеј,

10.

Јеласонски

Никодим,

11.

Карпатскн и киспјски

Софропнје,

12.

Елевтеропољски

Дионисије.

ЗАПИСИ ИЗ ПАСТИРСКОГ Б0Г0СЛ0ВЉА. Саставио ректор кијевске духовне семинмрије Архимандрит Борис. Превео Григорије А. Николић свештеник у Митровици. (Настакак). 0 радостима и наградама. које чекају

свештеиика. Награде, које чекају вернога пастира. који частно испуњава дело Христово, псто су тако не сумњиве, као и његова искушења, и тада као што су последња случајна и временита, прве су сталне и вечне. а) Увервње, да је у нек/ресшаном ирисуству с њим Христос. Ако је паетирска служба установљена Бо гом, то се мора и одржаватп од њега; п Христос Је, запста обећао Својим ученицпма спагда да ће бити с њима: О с Дз г 1\ с г к кј /И н еслп^ ко кса днн до скончанТд к'кка (Мат. ХХУП1, 20). Христос вечно живн п нма стални надзор над делима Свога царства; Он сам прима л чешће у оних. ко Га љуби, и особито у оиих, ко свршава Нзегово дело. Он им помаже, певпдљиво улива у њпхове душе храброст, уклања од њих препреке и тешкоће. Вера у невидљиво присуство с онима, ко наставља Његово дело^ служи као највећа подпора за пастира, јер он може рећи

заједно са Апостолом; доколстко нјше от "к Еога (2 Кор. П1,Ј5). Пастнр је позван да не открива нове истине. него да служи већ готовој истини, свагда могућој, свагда обилној; отуца успех пастира зависп од силе нравственог убефења; .оии нису сами учитељп религије, која садржи у себи истине врло важне, него тако^ер и ору ^а, кроз која делује надприродна сила Божја. Техпкоће, које предстоји пастиру надвладати при обраћању ду ша на пут истине, мора се опрети не слабим изворима човечје силе, него могућношћу Онога, за Кога нема нпшта немогућа. По овоме он може рећи заједно са Апостолом: Е са /Иог8 о 8кр'кплак»и1,елгк 1нс8ск Хрнст -к (Филип. IV, 13). в.) Пастаирска је служба, служба живота љубави^ мира, доброшворсшва у одношају к људима. Служба пастира је служба живота, и нека он негледа на њу, као на службу смрти и осу^ења; јер је жив Христос