Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 464

бојаху гоњења од цара Дијоклецијана и Макси- | мијана. Но већ у младим годинама свога зки- ; вота веровао је великомученик у Христа, па не само да је био сам реван Хришћанин, него је и Друге побуђивао да таки буду. А када је по очевој смрти постао вођа Солунеки (начелник), тада се јавно заузимао и отворено заштићавао све Хришћане. Ово дочује цар Максимијан, који се враћао у то доба кроз Солун и тако га то разгњеви, и заповеди да се св. Димитрије баци у тамницу. Али једном пусти овај светитељ једног младића Нестора кроз прозор од тамнице и наговори г& да убије великаша Лија, царског доглавника, кога Максимијан врло љубљаше, нарочито с тога, што свај уздајући се у силу своју, исмеваше св. веру и понижаваше Христа на најпогрднији начин. Св. Димитрије благослови младића крсним знамењем за ово дело, овај оде, убије Дија и страшно разгњеви цара. Чувши цар, да је ово управо дело св. Димитрија, пошље војнике у тамницу, где погубише св. великомученика а и Нестору главу одсекоше. Тако је свршио овај светитељ свој непорочни живот. П. Св. мученици су нам пример музканске неустрашивостп. Не попустише и не заведоше се нити обећањем нити претњама, којима их је страшило незнабоштво, одважно прилазише мачу, да их погуби, огњу да их спали, љутим зверима, да их рашчупају, мушки подношаху најљућа страдања. А при том и они бијаху само земни људи, којима беше мио овај кратки земни живот, који се бојаху смрти и несреће, но ипак не подаваху се том у својој неустрашивости. А колико треба моћи и снаге, кад се детенце погледајући за матером — мученпцом, која се на муке води, овако пита: шта ми на концу поручујеш мајко мила? Колико треба постојанства оцу, када се на смрт води а дечпца га његова прате лијући сузе и говорећи: Оче немој да нас оставиш ! Колико треба неустрашивости, да се једна девојка у цвету младости своје за веру жртвује и положи живот свој! Тако сви ти борци за венац вечне славе нису се страшили и вољно на смрт иђаху, и ако су знали да их тамо чекају горке муке. 0 свима мученицима и њиховом страдању говори нам св. апостол: „А други ругање и бој поднесоше, па још и

Св. 12

окове и тамнице ; камењем побијени бпше, претрвени бише, искушани бнше, од рана помреше ; идоше у кожусима и козијим кожама, у сиротињи, у невољи у срамоти. Којих не бијаше достојан свет, по пустињама се потуцаше и по горама, пећпнама и по рупама земаљским." 1 ) Тако их је безброј умрло а сви показаше силу, одважност и пожртвовање за св. веру. ' Ш. Св. мученици су нам и пример савршене љубави према Богу и ближњему. Јер како не би љубио оног Бога „коме тако омили свет, да је и Сина свог јединородног дао, да ни један који Га верује не погине, него има живот вечни" 3 ) ЈБубав Богу и ближњему проводилаје св. апостоле кроз њихова страдања на ширење св. вере, она бијаше у срцима мученика и при самим мукама тако ,да су се Богу молили и за своје мучитеље. Св. Стефан, вели молећи се за убице своје; „Господе не упиши пм у грех". 3 ) Умиренпм срцем по том умираху страдалници. У њих се не рађаху никада рђаве жеље и помисли, када пх кнњаху, суђаху и убијаху, јер је њих спајала савршена љубав с онии светом, где нема освете и мрзости, но где влада вечна љубав. А својим примерним животом, вером, пожртвовањем и љубављу стекоше себн част и уважење, не само у оно доба него п међу нама, јер их и ми поштујемо, па и ако пм се тело већ у пепеи претворило, скупљамо ее да прославимо дан успомени њиховој посвећен и њима се смјерно помолимо. Али погледамо ли ми на живот свој па га испоредимо са животом св. мученика, морамо се застидити, кад се запптамо, где је наша вера, где наша одважност, где наша љубав ? Вера нам је ослабила, одважност и пожртвовање прешло у ладнокрвност, а љубав се је са свим нестало, и ако смо истога састава, и ако имамо једнаку, — људску природу као св. мученици, као и св. Димитрије. На за то, љубазнп Хришћанине, погледај на те сјајне примере светих мученика и научи се своју веру ценити, јер је она орошена светом крвљу њиховом; погледај човече на те живе

1) Јовр. 11. 35—39.

2 ) Јев. 3. 16. —

3 ) Дел. 7. 60.

Б.-Х. ИСТОЧНИК