Bosansko-Hercegovački Istočnik

(Јтр. 20 Онуфрџје. 8а то, мој мили, што је тај указ од Консисторије издан још у вријеме спахијско, кад су нољска господа владала народом и свештеницима, а народ није имао слободне воље своје и морао је да пије. Сваки свештеник, који се савесно примио, да распростире трезвеност у својој парохији, навукао је себи тако гоњење, као и Александер, кога су смакли са света непријатељи нашег народа. Истина није увјек тако било, јер међу спахијама бијаше и савјесни људи, који нису чинили слично и живили су са свештеницима добро: ја сам познавао спахију, који није тежио за добитком од крчме, није дизао аренду Чивутима, и сами су настојавали на том. да се народ учи, и у цркви, и у школи. За то сељаци такове спахије спомињу и сад у ово вријеме: код њих су и цркве лепе, и собе и домаће зграде су у реду. Али такових спахија било је мало. . . Више зла на свету, синко, него добра, више кукоља, корова, него пшенице! Сад би ваљда било вријеме за то, да наше Консисторије обнове тај указ о увађању по парохијама друштва трезвености и умјерености. Ма да и сад наши свештеници јотн много, врло много страдају оа, пољских спахија, који итају право да бирају настојатеље за руске цркве, за то је сад међу њима други дух, љубав их је свом народу споила твр^е, јаче, а и сам народ почиње већ мислити да је ракија — његова погибао. А да ли тн, Ннкола пијеш ракије? Нгмсола. Радо испијем готово стакленце. Онјгјуријб. Ја ти неби забранио да пијеш готово и стакленце, али несрека је у том, што човјек није сталан, па не може да буде добар за себе. Ти, рецимо, пијеш по једно само стакленце, али како до^е гост

Св. 1 и 2

— пријатељ, који радо и два три поппје, тебп већ п не приличи, да не пијеш с њим једнако. А ето таких пријатеља може се накупити и више. Како ће бити теби у таковом случају? С једним да пијеш а с другим не ? Ја би ти саветовао, да је не пијенх нпкако, да је оставиш сасвим већ по том, што та смрдљива течност лпшава наш народ вере, чести, имања, сваке среће времене и вечне. Ја је мрзим, и за то је не узимам никад не само у уста, него ни у руке. Никола. Ја ћу те послушати. Оиуфрије. У самој ствари дај да рачунаадо. По стакленце на дан, нек је само једно, ето већ за недељу дана 7. т. ј. на недељу дана понајмање бутела, теби бутела, жени твојој бутела, на осталу породицу и раденицима старијим, а скоро и млађима најмање још двпје, — ■ ето ти лптра. У години би било 52., друкчије рећи пуних 13 ведара. А дођу празници, славе, летње, радпо вријеме, дођу гости, случај се какав догоди или невоља у породици или радост, и шта ти ја знам, — без ракије не може бити. Година за годнном продази, истина, не догађа се то увек, но ти знаш каква се пропаст изроди у неким породицама за сличних случајева, и никако не ће мо претерати, ако тај расход, осим овога, што смо ми назначили, повећамо за 10. ведара. Ето из ништа, тако рећи, накупи се 23. ведра у години. А, то, променувши у новац, ни мање ни више, —-115 рубаља на годину! Издаш ли те вовце, место на мрску ракију, на газдовање, на боље држање марве, на књиге, — корпст ће бити видљива. А зар не треба узети и то у рачун, да ће ти глава бити свјетла, савјест чиста, п чест пред Богом и пред људима неосрамоћена ? Сине мој мили! Знаш ли

в.-х. источник