Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 32

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

У данашње доба више се чује псовка и неуљЈДне ријечи, него ли разговор користан и достојан људског ноштења. Свак би отио, да је главар и старјешина, а кпд тамо, а оно на сриједи ништа. Ко се отима о старјешинс г Јво. он је најзадњи у впшењу старјешинскијех дужности. Ко тражи, да је први, треба добро да осјећа, како је бити пошљедњи. Никаква корист није, нешто жељети и непрестано викати: то би добро било за нас, а када дође до рада, крити се од свијета. „Немрчи се, ако ковати не ћеш!" Како је златна ова српска пословида. Ко није рад и ко не жели, да га глава заболи; ко не жеди за опште добро —• ма и до невоље доћи, он нека се не пача у никакву народну ствар; јер је од њега само штета, а никаква корист. . . Прљавим карактерима, убија се дух наше омладине. За то је најсветија дужност свакога родитеља, да ее бори за свој пород; да се дан—ноћ стара за евоју дјецу. Црква правослаг.на, широм је свакоме отворена, она свакога прима у своју средину, ко жели истините наугсе. Св. Еванђел>е сво је испиеано светим и славним дјелима највећега учптеља — Христа Спаситеља. Он сваЕСОга позива, ко је прави Хришћанин; „Ходите благословени Ода мога, примите цар-

ство које вам је приправљено од створења свијета!" (Матеј гл. 25. 34.) Ђе ћете боље науке? Ђе ћете љепших и светијех примјера наћи, него ли у православноме храму, у коме православни свештеници проповиједају најсветијег међу светима. . . Потеците храму св. православља, придите и примите највећу светињу, да будете увијек прави синови православља. Не гледајте на оне, који по тами блуде, него се поклоните Господу и помолите му се, да умудри и оне, који су зашли са пута истине и правде. За што више да се горднмо, кад нам је све од Господа — живот и смрт. Били добри, били зли, у Његовијем смо рукама. Када ће нас за добро наградити, а за зло казнити строго, треба увијек да смо уз Њега; јер ко стоји ' уз Њега, далеко је од зла и, благо Њему ! — „Радујте се небо и земља м:атери свијета, која улази у храм Господњи, Она ће родити Спаситеља свијету". Ето пјесме свете, која се пјева данас у цркви православној, која потреса од радости утробе наше. И, на данашњој успомени доласка свете Богородице у Храм, када је света мати црква велича пјесмама и пјевањем, молимо јој се, да нас избави и сачува од сваке напасти; а оне који су заблуђени од истине, да их умудри, те да и они с нама заједно узносе име Створитељево у храму св. православља. Нека тако буде ! 1е ееЈ.

ПОУКА ПРЕД Со гТјм^о.ит! Г>о;|:Ти,н'к и к^рок) прштУпиТ! Тако нас учи св. црква да приетупамо чаши живота —• пречистим и животворнпм тајнама Христовим. —• Со [Трд^О.Иг БОЖЖ/И-К и к"6рок> пригтУпит!! говори нам она, износећи из св. олтара Божанствено тијело и животворну крв Хрисгову. Со гтрл^о.ит* БожТнлт пј)И1т^пнт(. Могуће ли је друкчије и приступити? К чему ми приступамо и ко смо ми, који приступамо? Ми приступамо причешћу пречистих и животворних тајана Господа и Бога и Спаситет>а нашега Исуса Христа, које ће бити за оне, који га недостојно примају, огањ. који сажиже; ми примамо у биједни храм

ПРИЧЕПП1ЕМ. душе своје Онога, Којега је престо — небо. а подножје —земља (Исаија 66, 1); •—• ми приамамо Цара над царевима и Гисподара над господарима (1. Тим. 6, 1б), примамо Нога над боговима и Господара над господарима. !>ога великога, и силнога и страшнога (Втор. 10, 17), и Њега се све боји и стрепи, пред којим и сами анђели у страху и трепету стоје. А ми, који приступамо страшним тајнама Христовим, — ми ко смо? Зачети у бенакоњима и рођени у грјесима, ми сваки дан и сваки час жалостимо Бога својим грјесима. Св. пророк Исаија, кад је само угледао Господа и цара славе, у страху и трепету је