Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 37

Ту с-е је налазпо на развалинама један камен на пет углова, лијепо отееан, па је догаао бпо ондашњи бег, те потјерао кмете, да му га довук^, да га постави као праг своме чардаку. Тако ми је прпчао мој комшија ^тојан Госпић, који је живио 140 годпна, а умро је нрије 37 г, Он ми причаше: „Кад је бег кметове натјерао и натоварили камен на кола, волови почеше страховито рикати. Кад су били мало одмакли, волови опет заричу; поломе лијес, а кола потару. Бег је више, пута кметове нагонио, да му тај камен довуку, али заман. Најпослије бег рече, Дигосмо камен на кола и пођосмо. Кад смо одмакли неколико (по прилици 1: 1 § километар. пр. пишчева), волови на једанпут зарикаше, потргагае јармове и утеку као впле. Бег на то рекне: Тај камен није сам, не даду га мелићп" и више га није дирао! — Ка'д се поче у Бољапићу градитп прква, иисац ових редака весело оде једном с парохпјанпма до оног мјеста, гдје је камен био, те им рече, да је тај камен од старе цркве, иа да га довуку и подигну на њему часну трапезу, а п изгледа, да је и бпо часна трапеза, јер је мало шупаљ, метар п по дуг, широк 4 педља, а дебо два и по. Парохијани весело са мном екоче и довукосмо га, а мајстори га узпдагае за часну трапезу, на којој се на антпмису служи. Бољанпћка цоква има своје земл,е 20 дана орања, а новаца 2769 фор. Код ње стоје 2 свештеника на свом пмању: писац ових редака и брат му Петар. П. Развалине цркве Карановца, која је бпла на једној косицп впше села пзмеђу двије рнјеке под планпном. С нсгока је мала ријека Прена, а са запада велика Прена ; које се састају ниже развалина. Вндн се око тих развалина п старо гроблзв- То је лијена равница. Ту ]е цркву развалио некп Ризван б«г нз Грачапице, те одвукао камење и сазидао кулу у пољу код Грачанпце Срби, којп су некада код те цркве били за енлнога Душапа н Лазара, одселе у Славонпју. Кад чују, да је Ризван бег развалио цркву, па да је од ње кулу направио, подигне се један од тога племена по имену Делп Митар преко ГЈосавине са 11 другова хајдука и дођу у ио ноћп кули на 1 километар нод јсдну крутпку у неки прљ крај пута. Сад рекне Дели Мптар

друштву, да остану туде, а да ће он сам ићи и зовнути Ризван бега, па ако хтједне изаћи, да ће га донијети. Друштво га послуша, а Дели Мптар оде. Кад Дрли Митар дође пред кулу, викне Ризван бега, а бег се одазове, питајућ ко је — Дели Митар одгвнори: „Зове те Ус.о из еела Малешпћа; е,во горе хајдука Дели Митра, који ти пријети за цркву)". Бег рад,остан излети пред кулу, а Дели Мптар зграби га п баци на плећа, па као змај одлетн друштву, друштво бега привеже за крушку. А тада Дели Митар рече друговима, да режу месо од бега, па да га натичу на шипке од пушака и пеку и да бегу говоре: Овако се, бежс разваљује црква Миросавићка у Караеовцу мојих старих праотаца (Карановац се је у старо вријеме звао Миросавац пр. пишчева).: И тако су од бега резали месо. док нпје умро. Сутра дан нађоше га Турци за кругаком свезана, а месо му одрезнвано п печено, укопају га н назову шехом, те му гроб озидају самнм тесанпм каменом. Кула се поруши, јер је бег био самац, па је није нпко поправљао, те Турцн одвуку камен п њиме поправе џампје. И данас се познаје један камен, који је био над црквеним вратима, а на њему има неколико слова. Турци су лпјепнли слова кречом, а сад еу их покварпли, јерјетокрај улице, па многи завирују знајући, да је то е некадагање цркве. Ш. Мзмеђу мухамеданскогсела Стјепанова поља и православног Малешпћа покрај пута, има један старн камен на брду. Мјесто пзгледа округло. Камен је као сандук, а зна се, да је било око њега старо гробље, јер се видн, да је сваки гроб био ограђен на но се каменом и окренут истоку. Има још један камен као филџан 7 педаља широк, а 7 висок. Онај камен, што је као саидук, зове се у нас тглеЛа. На њега долази народ међу Госпојине без разлике вјере, па и Цчгани спавају на њему, који су болесни, на им буде боље. Чак нз Славоније долазе овамо Србн, Католицн, па п паши мухамеданци. Понајвише долази народ томе камену у ноћп, па га љуби и наслања се на њега. Због тога није прије дао онај Турчин чија је то њива. Причају, да су Турци тај камен у поток отискивали, али да се је он увијек вевидимо враћао. Тако ирнчају ттравоелавни Срби и мухамедански. Због тога камена изађу Турцц