Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б. X ИСТОЧНИК

Стр. 39

н.чреде, да се ишчисте, јер ће инаће бити узрок, што се занесвијести онима, који се иадвире, к} г жан ваздух). (Примј. уредн.). —■ Молим славно уредништво „Источнпка", Да ово неколико старпна уврстп у лпст, па ћу ја још описати неколико развалина дрквеннх, а док добро разаберем н неке каменове, па ако

ово прнми, много ћу којешта писати све о

ста-

род ревносги ма"

Митар Поповић свештеник у Бољанићу.

*) Веема ћемо Вам бити благодарни. Наш лист ће врло радо иримати све, тито се тиче наших старина. Много их је и онако уништено, на би требало, да бар оне ; који су се до длнас санувчле, отмемо забораву. Молимо и осталу г. г. евештенике и" учитеље, да нам шаљу оваких описа. Да не морамо нрерађивати, нека вам ко вјештији пише а ви казујте. Уредништво.

НА БОЖИЋ.

На данашњи данак, Данак среће, славља, Родио се Христос Да народ избавља. . . У с.ред Витлејема, У забитном крају, Родио се Спас наш, У божанском сјају. И чим он се }.оди Небом засја звјезда, — Путевођа то је До Христова гњезда. . . . И похита народ Пред Божлјег Сина, Приносекн даре: Злато, ул.е, смирна. Поклонл се Спасу Сге, што штује Бога; — И данчшњи данак Потсјећа нас тога. Па славимо данак Свјетлога рођења,

Сјетимо (^е, браћо, Душевног спасења . . . Запјевајмо сложно (,'ви: ,,Рождество твоје а .. И славимо данак, Данак среће своје! . . . Миримо се, грл'мо Нек нас слога води Љубимо се, браћо, Христос Спас се роди. „Христос св роди\ а браћо, Српкиње, сеје драге, „Христос св роди ! и Србе, — Пјевајмо пјесме благе . . * „Христос серода !" Србпнскироде, Срећан ти Божић ов', Ал' 1>ожић пј ави и Божић славни, Божић Србпнов!!! 22. ХП. 95. Богд. Р. Милановић-Крајишник.

ОСВЕЋЕЊЕ ЦРКВЕ У СЕЛУ АРХИСТРАТИГА Благословом Његовог Високопреосвештенства Господпна Митрополпта Георгије Нпколајевића, освећзна је црква у Чардачанима, паролији бошковићкој, бањалучког протопрезвптерата. Иста црква носила је прпје пме ћелија, која је од приличног и доброг материјала одма иза окупације саграђена (а п прпје је на истом мјесту за отомавске владе по«-тојала, те је уз устанак пред окупацију изгорела) и служила је

ЧАРДАЧАИИМА НА САБОР МИХАИЛА 189 -0. до освећења мјесто цркве, али пјшто није имала олтара него је изгледала више као обична кућа, ђе се је само јутрсња и вечерња педељним и и другим празничннм данима обављала. Чардачанска општина желећп да се ћелија разшири, уз припомоћ свога свешт. Цвије Поиовића, замолплаје Пзегово Бисокопреосвештенство Господина Митрополита Георгпју Николајевића, да им пошаље свој Архпјерејски благослов, да ћелију