Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 42

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

Такав је тај свет; често баш онога, ко њега воли, тога он мрзи; а ко се њега као трулог члана гнуша, томе се он приљубљује и тога се драси; где влада смрт, ту он тражи живота. А ви који љубите Христа, ако желите ићи по стонама Храстовим, умртвите греховне пожуде у души својој, — и будите такови неједан или два дана, него целога века свога. Бежи од греха, љуби правду и бори се за њу. Не буди тчрђи од камена и неосетљивији од мртвих ствари. Све неразумне твари врше заповедн Створитељеве. Бсг им је само једаред заповедио, да служе човеку, — и оне никада, да преступе ту свету заповед. А колико ли имађасмо ми весника воље Божије: закон, пророке, аиостоле, учитеље црквенске, а вишесвију — Самога Господа Исуса Христа! И мп још никако нећемо, да вршимо Његове заповеди. Он је умро за нас, а мн нећемо за љубав Бзегову, грех да оставимо п да се одречемо од времене сладости, него и дању и ноћу служимо греху. Каквули ћемо од туда имати корист? Нама се чини, да се ранимо и веселимо, да би нам жива била душа наша, а она је дивно умрла. Али пробудимо се браћо из греховног сна, узмимо насе крст, то јест, умртвимо телесне жеље: победимо пре свега домаће непријатеље наше нечисте помисли. Свет победимо презрењем, тела уздржавањем, среброљубље милостињом, ћавола — поетом и молитвом, гордост — смерношћу ташту славу — понизношћу. Снажни су ти непријатељи нашега спасења, али је силнија од њих десница Божија, која ће нам помоћи, да их победимо, . . . Сетите се љубљени моји, како су свети мучениии све оставили и презрели; отаџбину, високе дужности. народну славу, оца и матер, жену и децу; али н пос.ред мука -- као посред раја опи се веселише и хвалпше Господа појућиЗапста. њихови подвизи незадивљују само људе' него и ангеле небеске. Држим, да су се и аш ели ]ако чудили, како ти љуги који су обложени слабим и смртним телом, победише бестелесног и неугсротљивог ђавола; Ангелима бејаше чудно, како могаху мученици посред онакових најужаснијих мука, подражавајућп ангелима — којц стоје у неописаној еветлости пред Богом, радосно појати хвалу Триличноме Богу!

Како ли ми благодаримо Богу, кад нам се ма и најмања увреда ненесе или нам се што на жао учини? Ко ли се од нас радује, када имање изгуби? Међу нама нема такових — кш оуклонишдгА кш н!потј)(Ени шш||. Док смо здрави и док свега имамо у изобиљу, ми на Бога сасвим и заборављамо, проводимо време у обједењу и пијанству у свакидањем весељу, у разузданости и нечистоти, у чинењу неправде и прибирању блага неправедним начпном, узимањем — од сиротних и невољних — процената на проценте, сиромахе презиремо и христијанску веру својим делима ругамо и исмевамо. А кад Господ пошље на нас какову болест беду или губитак имања; тада роптамо на Његов праведан суд и увек се противимо Његовој светој вољи. Када нам до уншју дође прекор, којим нас св. црква као наша мати, преко својих учитеља изобличава, што неправедно живимо и што служимо више греху него ли Вогу, што се прекомерно одајемо сујети а на Божији закон заборављамо; минате опомене чинимо неуместне примедбе и одговоре. Како да жпвпм по вољи Божјој, кад имам жену и децу? То је обично питање. Али сујетни и преварени човече! Не слушај сада моје худе и гњиле речи, него слушај шта ти говори, велики учитељ васељене св. Јован Златоусти. Он овако каже: „Зар ти брак спречава спасење? Жена ти је дата за помоћницу а не за досадницу. Како је пророк Исаија имао жену и ипак видео Серафиме? И брак тада није пречио св. Духу, да пребива у Пророку. Измдм тм говораше му Господ Јд ^ кћ с-к1н-к ткои (Ис. 7, 3). Ето Исаија имађаше и деце, па ипак бејаше пророк; па и са женом живљаше — и бејаше пророк. Па зар неимагјаше и Мојсеј жену? А није-ли он из камена воду извео, море разделио, ваздуху заповедао, с Вогом говорио и молитвом својом од народа свогагњев гњев Божији одвратио. Зар Аврам не пмађаше жену? Па ипак бејаше назван оцем многих народа. Зар не пмађаше он сина Исака, кога хтеде Богу на жртву принети ? Па ипак се удостојио, да Самога Вога прими и да Му трпезу зготови. Видимо дакле, да он бејаше и чедољубив — и богољубив и да брак нинајмање не сметаше његовој побожности. НЈтали да речемо о матери Макавеји? Зар она не бејаше удата жена? Зар она не приведе у лик еветптеља седам синова? Зар пе гледаше њихова страдања и зар не шиљашс благодарносги пуне молитве Богу за њих? Тагсо дакле опа бејаше и мученица и мати мученика; седам је пута нретрцела муче-