Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

блиједа, а то је с тога јер су по цијели дан у онии ниским собицама, и тек им се онда дијете оснажи, када нрохода и трче по пољу. — А сада послије овога што смо видјели, погледајмо варошанина, који има хрђав стан, а поред тога ваздух по улицама такав је, да увпјек гута прашину, покварен и нечист ваздух, па ћете видјети како је блијед и одмах ће те се увјерити, од какове је користи чист ваздух по човјечије здравље. — Па јесте ли посматрали љетп оно цвнјеће, које сунце по цијели дан обасјава, како цвјета и мирис распростире, а на против оно, које стоји увијек у хладу, и сунце га никада не обасјава, како никако не може да процвјета; — ако сте то посматрали, одмах ће те се увјерити: да и сунчана свјетлост много утиче на развиће цијеле природе па и на развитак човјечији. —- А видјесте ли, како се мем 1:ахвата на ствари, које у мемли соби стоје, — исто тако тај мем постепено подгриза и нарушава здравље оних, који у таковим собама станују. —• Ако, дакле, хоћемо да будемо здравији и чилији, а ми морамо што већу пажњу обратити да нам собе буду што веће, јер ће ту и ваздух бити чистији; да прозори буду што већи и сунцу окренути, јер ће тако у собе и сунчана свјетлост улазити - — а нарочито морамо пазити, да куће не буду влажне, јер влага највише шкоди малој дјеци, и врло лако добију у влажном стану болести најгоре. Но ако би ми све ове угодности имали а на чистоћу не би назили, све би нам узалуд било. — Чистоћа је половина здравља — а баш на чистоћЈ тјелесну код нас се врло мало пази. — Код нас наш народ овако миели о купању: да се човјек треба да окупа када се роди и када умре — и више јок — јер народ држи да смо чисти. Ови назори су у народу овладали: јер ја сам у школи виђао гдје дијете дође неочешљано, неумивено, а поред тога још издрто и масно, —• пексинаво. То је једна велика мана у нашем народу и много шкоди здрављу. А да чистоћа доиста потпомаже здравље, за примјер ћу навести војника. Код војске се јако пази на чистоћу, па макар да немају мекпх душека ни осталих угодности — али имају велику чистоћу, и баш због тога видите их како су здрави, да их се не можемо довољно нагледати; с тога би Н ми н»Ш§ тијело требали што чешће нрати

и чистити, па би одмах у здрављу напредовали. Но нашем бројном опадању много доприноси и то, што се наши младићи слабо жене. Код нас су свадбе сада већ постале ријетке. —• У години неколике, па ту је све- — А имамо Богу хвала и младића за женидбу и дјевојака за удају. На ко је крив? младићи или дјевојке? Ја мислим и једни и други: Младићи су се дали на уживања свакојака и проводива и лумповања на не налазе потребу женидбе. — Али, ако ћемо положај праведно оцјењивати: и тешко им се данас оженити јер — хоћемо ли право говорити: наше су дјевојке доста луксузне без разл&ке или биле од богатије или еиромашније сталежа. Данас код наших сиромашнијих дјевојакасамо што су димије за разлику од осталих а друго је све по најновијој моди. Младић и ако се намислио женити, не смије; јер зна: да жени треба и љетња и прољетна и јесења и зимска хањина, шешир, — па башка хаљина за визите, па модерне Букавице; — јер н. пр. данае наше женеке имају код куће још читаве лијепе рукавице, али жена неће да их обуче, -јер нијесу бијеле — кој^ су у модн — па и ако има друге не ће ихобући јер није у моди. - И да кратко кажем ми смо у моди почели мајмунисати; јер свако мисли да одијело чини човјека, па мисли ако буде лијепо одијело одмах ће бити: и лијен, и изображен, угледан и уважан човјек. Да бих поштованом збору доказао да одијело не чини човјека, позивам се на красни примјер, што нам га остави Бзезино Дарско Височанство, удова престолонашљедниковица Стефанија, када је била у Сарај/зву и скоро за цијело вријеме ходала је по Сарајеву: у читли хаљинама. — А наше госпође, ако не купе за хаљину штоф од 3 фор. метар, онда неће квзати ни да је купила и поновила се. — И вјерујте, да бих ја још пуно могао набројати, шта'се све хоће даиас од мужа — али — знајући, да сам и овим доста казао, нећу даље да наводим;— но ипак закључак изводим; да се у таковим приликама тешко оженити. А гдје се свијет не жени и не удаје, ту не може бити ни бројног напредка. Е па сада се пита. шта да чинимо? Ваља да друкчији живот окрену и младићи и дјевојке, не овакав као што мало прије рекох, џа ћемо одмах видјетн, више нових домова гдје се осшг