Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 79

за одијело, и за просвјету нашу у вјери, и за поуку у добрим дјелима, и за опроштење наших гријехова, једном ријечи за све. Као простодушна дјеца, дужни смо ми обраћати се Богу са љубављу и хвалом шта више и тада, кад нас Он кара, опомињући се, да је Господ и у карањима Својим толико исто према нама милостив, колико је милостин у добротама Својим (Јевр. 12, 6-8). Дакле видите, браћо моја мила, како је молитва неопходна за нас, како нам је прирођсна, и — да је она живот наше душе. Но кад је молитва тако за нас неопходна, да ваља и треба да буде сталним нашим занимањем; то не излази ли из тога, да смо се дужни побринути да знамо, како је потребно молити зе Богу, да би молитва наша угодна била Богу, и да нам се не обрати у гријех, јер бива и има и такових молитава, које се обраћају у гријех ономе, који се моли Вогу (Пс. 108, 7); На еваки начин дужни смо се п( бринути о томе. Дакле како нам се вал.а Богу молити, па да нам молитва буде Богу пријатна, плодотворна и да нам се не обрати у гријех ? Томе нчс учи молитва Госнодња: Отче мјшк , иже еси на иекеск^к! Ту молитву је Господ наш Исус Христос управо с том намјером и предло Својим ученицима, да их научи, а кроз њих и све нас — молити се Богу. Он је рекао: Овако дакле молитв се ви: О тче нлшк, иже еси ма месескх 1 *'■ Да сеатмтса и/иа Твое; да прјидстк царстви Т кое ; Да кКдетк кола Твол, иа невеси , и на зс/иаи; Ха-квк машк насКнЈ^кш даждк ма/ик диеск; и и'стави наа1к долги нашд, м\коже м мм шставдеа! к должникишк нашиаљ. И не ввсдн наск во мск^шенЈе; но изкавм наск штк а8каваги>. 1ако Твое естк царствје м сиаа и саава во в-кки аашнк. (Мат. 6, 9—13). Од свију молитава та је молптва најглавнија и најважнија. ЕБој нас је научио Сам Господ; у њој је речено све, о чему највише може човек и дужан је молити од Бога. На основу те важности молитве Господње и уједно наше свагдашње обвезаности молити се Богу, ја сам и наумио, браћо моја љубазна, да вам у неколнко бесједа протумачим молитву Господњу. То тумачење ми ћемо одпочети, ако Господ Бог благослови, идуће недеље; а сад вас молим и преклињем: да се потрудите на изуст и без погрјешке научити и свагда у памети чувати молитву Гос-

подњу *- Отче наш. Како је неопходно молити се Богу свима: и старом и младом, ученом и простом, —- то и молитву Господњу знати и сваки дан њом се Богу молити потребно је свима заиста. Господ Бог, обасјавајуИи свакога човјека, који долази иасвеш (Јов. 1, 9), нека вам помогне познати и без престанка држати у памети молитву Господњу. Амин. Беседа II. 0 призиву. Молитва Господња — Отче нашк — дијели се на нризив, седан прошења и славословл>е. Прве ријечи молитве Господње — - Отче нашк, иже еси па невеск^к — зову се призивом, јер њима, обраћајући се Богу, призивамо Га вичемо Му, говорећи: Оче наш, који си на небесима ! Даље долазе седам прошења : 1) да сватитса иа\дТвое; 2) да пршдетк ЦарстЈе Твое; 3) да а^детк воад Твод, кдка* на мевеси м ма земан; 4) ^а^ккк нашк нас $нј ,нк1И даждк наа»к днеск ; 5) м ^стави нааш доаги нашА, кдкоже и аш и>стака/Ј\емк должникол\к нашшик; 6) и не введи наск во искбшемЈе; 7) мо изкавн наск и>тк абкаваги'. Свима тим ријечима молитве Господње молимо Бога овога ил' онога блага. Најпослије последње ријечи молитве Господње : гако Твое естк ЦарствЈе и сиаа и саава во в<кки, аашнк, зову се славословљем, јер њима ми прослављамо царство Божје над свима, Бзегову свемогућу силу и вјечну славу. Дчкле почећемо тумачење молитве Господње са призивом. Призив гласи овако: Отче нашк, иже есн на невегк\-к, или краће речено: „ Оче нјш Небески!" Браћо, ове прве ријечи — Оче наш — дужне су побудити свакога од нас и расположити к молитви! Може бити ти се, љубазни у Христу брате, бојиш да се обраћаш на Бога, држећи себе великим грјешником, а Бзега строгим Судијом, пред чијом неиздржљивом величином нико се не може противити ; можда ћеш ти, при погледу на мноштво својих гријехова, шта више очајавати у Божјем милосрђу и рећи ћеш, да ће тешко примити Господ какву год молбу твоју ? Па сјети се своје утјехе ради, да је Господ уједно и наш Отац. Он ма да је и праведан, али је и милостив; Он ма да и строго тражи и захтјева од нас за наше гријехе, но и милује у свему грјешнике, ако се они обраћају