Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 162

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

„Исаије ликуј," кад се освјећује брачна веза, чујмо, иа ће нас и саме развеселити, а чујмо опет оне Дамаскинове стихије на опијелу, које нам нагоне сузе на очи. Или који смо почели губити побожност, дођимо на велики петак у храм Божји, па чујемо пажљивп оно нужно и величанствено: одјејушчагосја свјетом јако ризоју... па ће мо се заиста сачувати од моралне пропасти. Но мп данас не пјевамо у већини наших крајева по старој српској арији. Као што смо

морали због немаштине напуштити свој српскословенски језик у цркви, па замијенити га руско-словенским, тако је било и с нашим пјенијем. Особито послије укинућа пећке патријаршије остали смо сама сиротиња, па смо морали примати што нам је ко пружио. Грчке владике нас поплавише, па и ако нијесу могли да нам наметну грчки језик, ипак смо се научили пуно наносити на грчки при пјевању. Тако је то било у већини српскнх епархија ; врло их је мало, у ко]има се сачувала стара мелодија.

(Наотавиће се.)

Проповед о домаћој побожиости за ноуку народа.

Написао: Григорије А. НиколиЋ.

Наша света црква православна призива верне своје на молитву и на службу Божју, да да би овде у скупу једним гласом и једним срцем славили и хвалили оца нашега, који нас гледа са небеса. Но не би добро било, кад би се молили Господу Богу само у светоме дому његовом, кад св. писмо заповеда: молите се Богу на сваком мјесту. У пређашња времена бијаше тај обичај, да је старешина кућевни јутром и вечером сакупио сву породицу своју и сву чељад своју, па су се заједнички Богу молили, па и кад је седао за ручак и за вечеру, или кад се дизао после ручка и после вечере, он је предњачио с молитвом и тако сву задругу своју одржавао у побожности. Али данас ослаби ова домаћа побожност. О хришћани! зар не знате, шта губите са овим занемарењем побожности ? Зар не знате какав благослов излива се на сву вашу кућу домаћом побожношћу ? Питате ме: какав благослов ? Одговорићу вам одмах, само слушајте .... Браћо и сестре 1 Господ наш Исус Христос није се молио Богу само у светом храму његовом, већ и у кући, и у врту и у пустињи, па тако и ми треба да радимо по примеру његовом, и да се молимо Богу на свакоме месту. А особито домаћа побожност преважна је ствар за целу задругу.

„Царство је небеско као арно горушично, које узме човек и посије на њиви евојој". [Мат. ХШ. 31]. Домаћа побожност преважна је с тога, да се чел.ад упуте и посвете побожности, па ће их ова одобравати да врше дужности хришћанске верно. И ова ће их спречавати у преступима и гресима. Новек треба сваки дан да испита дужности своје; треба сваки дан да испита савест саоју ; треба да размишља о крајњем определењу свом ; треба да што више развија осећања своја побожна. И то је душевна храна човечја, па ако се њом не крепи сваки дан, мора духом да малакше. У оном дому, где сваки дан пламти огањ побожности, тамо ће и код свакога задругара, код сваког чељадета она побожна мисао за царством Божјим и правицом његовом да се развија и усавршава. А где се не мисли на Бога, где се не моли, не поје; где се не управл>а поглед на ствари вечне небеске, ту и срце подивља, да се ничим другим не чезне и не мисли, до за благом земал.ским. И као год што има свако домаћинство време своје за забаву и весел.е, тако исто мора имати и за побожност. Јер овако учи св. апостол Павле: Ђ Молите се Богу без пресшанка. На свачему захваљујше • јер је ово воља Божја у Христу Шсусу од вас. Духа не гасите, Иророштва не ирезрите. А све