Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 165

што све цркве затворише пред њим, он избере небесни свод за свој храм и чисто је скуп од 50.000 људи пјевао под ведрим небом химне, које је он саставио. „Моје је признање, — да спасем душе, а приход, — сав свијет, говораше Џон, па да постигне своју намјеру, пропутовао је, у животу око 200.000 инглеских миља (1,524 км.) и говорио је до 40.000 бееједа. Он не прекидаше проповиједи ни тада, кад би се ко на њега из мноксине бацио оштрим каменом. Обрисав крв, која је текла из ране, ни на пасак не мијењаше гласом и с пређашрвим одушевљењем продужаваше говор. Главни је узрок успјеху и раширењу методиста то, што се је Веслеј обраћао управ народу. Тиме положи темел. огромној маси про повједника, који су се разилазили по свој домовини, а често прелазили у нов Свијет (Америку). Споменули смо, да су методистичку секту основали браћа Веслеји с Китфилдом (ЦајтФилдом). Још за живота тих двају знаменитих проповједника поцијепала се је секта. Присталице ВитФилдове обично се називају: калвински методисти. ^Дијелећи методистичке назоре, они нагињу Калвинову учењу, по коме је човјечји род: већ прије рођења одређен за проклетство. А Веслеј је пазио више на здрави смисао и придобио је за себе л>уде, којима не гођаше суровост калвинског учења. То је главни узрок успијеха његова. Као што методисти веслејовци, тако и методисти калвинисти подијел,ени су данас на више секата, од којих се свака између се разликује неким обредима. Веслејовцима припадају: трвобитни веслејовци, библијски хришЛани и т. д. У методиста је највећа дуисност проповијед. Те проповиједи већином су без богословског образовања, а често и без опћег. Они ишту само ревност, енергични дух за мисионарство, практични ум и знати утицати ријечју на слушаоце. И женске могу проповиједати. Једна млада дјевојка од 17 година привукла је велику множину народа својим бесједама. Осим недјел.е, веслејевци имају још и других празника, којима проповиједају и читају библију. На тим се скуповима скупе огромне суме новаца. Тако од веслејевског јубилеја, који је био у по четку 60. година до 66., дакле за 6 година скупл.ено је око 400.000 Фуната штерлинга

(4,000.000 Фор.). Ако споменемо, да те новце већином сиромаси дају, мора нам се учинити значајна наука, која изазива таку жарку оданост и пожртвовање. Права разлика баитисша, од свих других секата јесте — особити поглед на обред крштења. Они проповиједају да се човек смије само тада крстити, кад може да одговара еам за евоје увјерење, т. ј. кад је одрастао. По овоме они чекају зрелост човечју и тада га доведу у цркву, гдје га свештенослужител. крсти. Но тиме није све готово. Како они мисле, не смије се друкчије кршћавали, него погружавајући свега човјека у воду, а не полијевањем по глави као што то чини римска црква. Каква је то зграда с коринтским ступовима, која се диже у Лондону на Кесингтон-Руд-у ? То је табернакуо (скинија завјета) господина Спорцона. Тај је храм подигао тај проповједник својим новцем, јер су све баитистичке цркве биле малене, те нијесу у њих могли стати сви, који желе да чују тог чувеног проповједника. Кад спол,а гледате тај храм, чини вам се, да је позориште, јер свако вече недјељом много прије почетка богослужења туда се гурка сила народа. Најпослије у б 1 /^ сати врата се отворе, све појури унутра и заузме клупе, које заузимају 8 / 4 од простора огромае собе. Па и у унутрашњост храма наличи на позориште. Она се састоји из партера, у коме су клупе и из двају редова галерија једна над другом, а јако су освијетл.ене. Једном ријечи соба се не одликује вјереким карактером. У 7 сати у вече на узвишеном мјесту појављује се човјек од прилике 40 година у црном платну и бијелом прелуку. То је господин Спорџон, чувени баптистички пастир. Он започиње химну, а сви 6.000 присутних присутних епоје с њим гласове и тако саставе чудесан хор. Кад грла умукну, наступа свечана тпшина, све корачи напријед почиње проповијед, пуна красноријечја. Цио Лондон скупља ее, да чује господина Спорџона. Господин Спорџон говори сасвим глумачки; час говори гласом, да све гроза хвата, а час опет тужним, час веселим. Он често обраћа проповијед у драму, која поражава слушаоце. Други проповједници скиније желе да га опонашају, но далеко су за њим. Због тога господин Спорџон често даје повод и карикатурама, те га инглески књижевници нијесу поштедили.