Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 249

лјтћ 11дижа'| Господк: поиеже словеса ваша лжнка и кол^овлнј/л вдша сбетна, тоги? рлди. се дзт* нл вћ1, гллголелгк Здшнај Господк. II прострб р8кб Д1ок> нл пророкн видаш,К1А лж8 и пров^кш^лвлклцмА сетнаА (Јез. гл. 13, 7, 8, 9.). 67. Нстомињу се остале добродјетели, које су својствене свештен ицима. Осим споменутих добродјетелих, траже се и многе друге, сходно заповиједима Господњим, које су или свештеничком звању, или животу својствене: вКднтс л^дрн, рекао је Христос, гакш злна, н ц^кли гакш голбкЈе (Мат. 10, 16.).; К8плк> д*ките дондеж« прјид8 (Лук. 19, 13); К г к терп^кнш влшелп*. стажитј д8шк1 влша (Лук. 21, 19.); ККдите во лш'к н Дз-Ћ. во влгк. Шкоже розгд не л^ожггк плода сотворитн ш сев^к, аш,« не вбдеттч нл лоз-к: тлкш и вк1 ; лш,е во лш'к не прев^дете (Јов. 15, 4.); Лзт* нзкрлхт^. влгк и положихтј ., дл вк1 идете и плодк прннесете (Јов. XV. ,16.). Све ове заповиједи морају свештеници испуњавати, како би шљедујући Христу, с ЕВим се сјединили, те у одношају ка другима били разумни, скромни и опрезни, а у вршењу дужности звања свога ревносни, праведни и задовољни; у невољама пак трпељиви, великодушни и храбри. 68. Апостол је рекао: ку \"Ђ, Кдеелп* гакад 18деи, дл 1$деи приоврли1,б. Кк^т* нел^ош,ик^нтх гаки> иел^оцценк, дл нел\01цнк1А пруоврлш,8 : вск/И^к вм^ Т ј. вса дл всакш н^ккЈА сплс^. II тлкцј тек&, не гаки' везв^кстни': тлки> подвизлнЈСА, не гако воздб^-к вјан, но оу/иерццвлдко т^кло л»ое и т. д. Услијед ових својих изјава, како о искусности пастирског живота и непорочног опћења са свима, тако и о својин трудовима, и подвизима, сиужи обрасцом и примјером свима свештеницима. Али бринећи се о другима с таким подвизима и трудовима, он ипак говори о себи : врлтЈе, лзт* севе не оулшшл/ЛК> достигшл : едино же злднаа оуви 1 злвмвлж, вт*. преднАА же простирлАСА 6 ). Оо о^сердјелгк гонм кт* почести вк1шнагш звлнја Кож1А и) Христ 'к 1ис8ск. На овај начин сваки пастир спрам 6 ) Златоуст у XII. бесједи наФилип.: г Ништа тако не уништава исправЈ &ања наша, као помисао на понињена добра. Два се зла рађају: поетајемо лијени и горди. Ради тога ап. Иавле опазввши каква је природа иашм, предлаже нам, смиреномудрост овим речима : КрЛТЈе, ЛЗТ5. Севе ИТД.

споменутих врлина односећи се', не смије до себе много држати и о себи много мислити, него сва своја исправљања предајући забораву, мора се већих трудова и подвига, као прави војник И. Христа, лаћати ка свему овоме Апостол побуђује ријечима: тлки> пецуте дл постигнете, и шотрАИ та тлки> ход/лш,^.!^, гакоже нл1лте оврлзт* нлс г к (I. Кор. IX. 20—27; Филип. Ш. 13.-17.). 69. Да би свештеник, по пророковим ријечима, био чист и добродјетелима не само споменутим него и свима другима, које свештенство требује, био украшен, Аиостол га поучав I ријечима: СаА пиш& тев-к, дл оув-ксн клкш подоваетт* в^к дол\8 Кожји жнти, гаже естк церковк Когл живл (I. Тит. Ш. 14.) То је исто као да је рекао: Тимотије, пази да и онај који послије тебе буде свештеником у дому Бога живог, има учити свештенодјејствовати и за вас свијех Бога молити, јер другоме човјеку не приличи, него такому, каквога ти ја описах. Главни узрок овим ријечима преставља се у 16. стиху исте главе: Когт*, говори гавнсд во плоти, а то естт* велЈА вллгочестјд тлинл ; та нлказ8ет г к. вс-к^т* наск, да штвергшесА нечестјд и л^ирских^к по^отеи, ц ^кло/иВдренни) н прлведнш и вллгочестно поживелп*. вт* нкш^кшнелп* в -кцм (Тит. П. 12.)'). 70. Завршићемо овај дио с двјема главним врлинама т. ј. вјерношћу и мудрошћу, којима сам И. Христос савршене свештенике своје кити и од истих те двије добродјетели захтијева. Кто еггк, вели, в-крнкж строителк и л^оудркш, егоже постлвиттх Господк нлд г к челлдј!« своеко, длати во врел^/лжитолгкрје (Лук. ХП.42; Мат. XXIV. 45). Та се вјерност и мудрост састоји једино у томе, како се од Јеванђелија преставља, да неби тај строителк дол<8 КожЈА, мимоилазећи дужности звања свога, сам јео и иио, него и слугама Господњим, над којима је постављен, у сходно вријеме раздавао пиће сад учењем, сад тајнодјејствовањем, сад молитвама Богу: те не исклл г к вк1 свои^, но гажеХристл 1ис8сл (Филип. П. 21.) Така мудрост и вјерност на тај начин ') Под ријечима : ц-клол^дренни', прлведиа' и вллгочестно Апостол разумијева све хрићанске дужности, како наспрам Богу, тако и наспрам блинсњему и самом себи.