Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 294

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. и 7 8

љезницу. Црква изгледа као обичан вагон, а има 3 звона. На иконостасу су вјешто израђене иконе : Спаситељева, Богоматерина, св. Алекеандра Нсфског , св. Николе чудотворца, св. кнегиње Олге, св. Александре, св. Сергија Радонешког, и св. Инокентија Иркутског. На }уисним је вратима икона св. архиђакона СтеФана ; а на сјевернима св. Јована Крстите .1а, Црква је носвећена свкнегињи Олги, а осветили су је: петроградски митрополит Паладије и епископ Назарије из Нарве с неколико виших свештеника и настојател^ем цркве, јеромонахом СтеФаном. На свечаности су били многи гости, па и царска породица посјетила је освећену цркву послије подне. Ту цркву у вагону направили су: инзкињер Грас и архитект Баумхартен. Тако ће се путници моћи молити Богу у цркви, кад годхтједну. Велики добротвор. Српство у бив. Војводини стекло је великог добротвора а то је Шитаа НиколајевиЛ , абаџија у Панчеву. По што нема ни једног дјетета сјетио се све дјеце српског народа свог, те је протопревитерском уреду панчевачком даб опоруку, којом завјештава 120 000 Фор., да се подигне српска православна гимназија у Панчеву. Колико би још српских богаташа могло учинити, таки дар, који се никад не ће заборавити ! Име великог добротвора сјаће се у српској историји, служећи као примјер правог родол>уба. Живио! 14. јула о. г. посвећен је високопречасни г. Гаврило Змијановић за епископа вршачког у Карловцима. Посвећење су извршили Н>. С. па. тријарх Георгије и горњокарловачки епископ Преосвећени г. Михаило Грујић, а будимски епископ Преосвећени г Јеремија Мађаревић, ма да је био дошао у Карловце, није могао учество вати при посвећењу, јер се био разболио. Прео свећени г. Гаврило говорио је лијеп говор, у којем је казао, да ће радити за цркву и народ. Живио! Ове ГОДИне не ће се примати у први разред биоградске богословије слушаоци, јер кчо што је познато и нашим читаоцима, народна је скуп штина одобрила, да се богословија претвори у академију, у којој ће се учити 9 година. Црквено-политички закони. Новине јавл>ају, да је првих б мјесеци о. г. било у Угарској 170 случајева мјешовитих бракова између хришћана већином протеетаната — и јевреја. У Будимпешти је оило 0 оракова, а оно остало ио иро-

винцији. — Угарски калвини били су одушевл.ени за увађање тих противхришћанских закона, а сад су ударили у јаук, јер је због тих закбна 11.000 калвина прешло у назаренство, а 6500 од сада не признају никакве вјере. Ко се туђем злу радује, нек се свом нада ! По жељи ВисокопреосвеЋеног Михаила, митро полита све Србије, 22. јунија о. г. иострижен је за монаха у Троицком сабору Александро Невске лавре, г. Милан Атанасијсвић Ђорђевић и добио је име Сергије. Ђорђеваћ је свршио духовну академију у Петрограду. Честитамо ! Дар српској православној школи. Висока земаљска влада за Босну и Херцеговину извољела је дати 2000 Фор. а. вр. за градњу српске православне основне школе у Бјељини. Овај племенити дар високе владе нек буде предзнак добре будућности српских православних школа у Босни и Херцеговини! Живила висока влада! „Балканово" гнијездо и српско-православно свештенство. Како Загреб, средиште наше р като личке браће Хрвата и мјесто гдје се скуил.ају, желећи ревносних проповједника уније баш сад у ово доба, поступају с православним свештенством, нека и ово посвједочи. Стари свештеник Тома Оклобџија из Мутилића, дошав у Загреб родбини, пође са својом рођаком по највећој и главној улици — Илици да се нрош«та. Како је баш била недјел.а, свијета је било врло много и добра дјеца проповједника уннје, исмијеваху сиједог православног свештеника на најгаднији начин. То се најнослије досадило рођаки његовој, те је морала једног учтивог „господина" ударити штитом од сунца неколико пута. Послије је „гоеподин" затворен. Ми морамо примијетити, да је то немио догађај и морамо се запитати, а како Фанатични и прости народ римо-католички по другим мјестима хрватским поштује православно свдштенство, кад га тако у проевијећеној престоници хрватској „господа" дочекује? Господа, која води бригу о унији, за коју су узели као средиште Загреб, нека буду увјерени, да се мазањем нечисти но православним црквама и нападањем православних свештеника не долази до уније, која се и поред најбол.их одношаја између источне и западне цркве никад не може и неће моћи извести, док пошљедња не одбаци све новости, које је увела од 7. васељенског сабора до данас. Лијепи плодовп ироповјед-