Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 365

ила Христова, ваља да је наша слободна тежња је, него као духовна сила, која се показује у Његову откривењу по вјери човјечјој, помоћу благодати сн. Духа која побуђује. учи и кријепи човјека да ради по Христовим заповиједима. Тако се је Његова творачка моћ усељавала у тнјело оннх болесних, које је исцјељавао и успостављала је рад повријеђених дијелова, или је стварала нове органе као на пр. у слијепог од рођења. Услов да, не дијелећи се од нас, ради у нама

савршенству и светости по ријечима апостола Петра: по 3кикшм18 км !катсм18 и м.им гкати ко житГга к8днт> (1. Петр. 1, 16.) Наше слабости? погрјешке и пороци не треба да буду пошљедица ваше небриге и огрезлости у гријеху, већ као појава ириродне немоћи и изнемоглости да чинимо добро с помоћи Христовом, ио ријечи Самога Господа: жлд ко / И оа кт * Н1/И0и\и сок[р1Ш!тг* (2. Кор. 12, 9.). Наставиће се.)

0 старинској књпзи. коју можем слова нреподобнога оца (Наст Слово 207 0 пвкајању и љубави, крштењу и исповједању, н похвали крста и будуЂем суду' Љубазна браћо! Истинитој и искреној љубави ништа не треба претпостављати. Пошто ми много гријешимо сваког дана и сваког часа, ради тога треба, да придобијемо, и стјечемо љубав, јер она заглађава и покрпва мноштво грјехова нагапх нпр. која нам је корист; ђецо моја, ако сав свијет и сва блага земаљска имамо, кад л 3 убави немамо ; која је корист, кад би ко приуготовио изобилан и сјајан објед — ручак, па зовне цара и друге велможе — Господу, на богату част, а соли нема да ли може употребљен, једен објед битп. Не! Јер, не само да се потрошио и трудио, да буде што богатији објед — јело, него је тим 1 анио себи стид, срамоту и грижу савјести, због узалуд позваних гостију — званнца. Ето дакле видите браћо: што је јело без соли, тако је и узалудно трудпти се, дјела чинити без љубавп јер свако дјело без љубави је нечисто и напријатно, на било да човјек живи у дјевству, или, да трпи глад, или неспавање, или, да је на непрестаној молитви, или да убогима милостињу дијели, или Богу даре прпноси. па и цркве да зида, — све то ништа код Бога се не прима Дакле, не пожели без љубави ништа чинити ни врпшти, јер ако речеш, да презиреш н мрзиш брата — ближњега свога, а Бога да љубиш вараш се, лаж је. *.) Види „Б.-Х. Источник" свеска 7. и 8. стр.

з назвати зборник бесједа. или нашега Јеврема Сирина. вак*.) Такове и св. Јован Богослов изобличује говорећи: ко не љуби брата — ближњега свога кога внди, како да може љубити Бога, кога не зиди, дакле то је јасно, да ко мрзи на брата, мнсли да љуби Христа, лаж је и вара себе, Браћо шреба мам Бога љубити свим срцем и свом душ.ом, свом, помисли, и ближњег, као самог себе. И ово је заповјед, коју нам напомиње, тагсођер св. Јован Богослов: 0 овим заповједима сав закон и ■тророци виа-иостоје. 0, великог и преславног чуда, што га љубав може имати, кад, од ње закон зависи; кад се њоме закон увјенчава. 0 велика сило љубавп! Ништа, од тебе чистије ни часније не може бити, ии, на небу ни на земљи. Она је почетак сваком благом и добром Хришћанском дјелу; Она је со — зачина добрим дјелима; Она се уселила у срце Авељево: Она је патријархе васпоставила; Она је Мојсеја у ковчепићу сачувала; Она је у пророцима живила; Она је у Давиду нашла смјестиште св. Духу; Она је Оина Вожијег снеба нама на земљу свела, који нам је сва блага јавио и даровао. Њом је смрт уништено; Њом је род људски н ангелски у једно стадо састављен; рај отворен постаде и благодатно Христово царство на земљи се устроји; Она је сиромашне рибаре —апостоле умудрила; Она је мученике у патњама кријепила; Оин је пустињу за смјерно станова1Бе Хришћанству показала; Она је горе и пештере духовним пјесмама испунила; Она је мужеве и жене научила 335. од 1893.