Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

В.-Х. источник

Стр. 367

крста утврђујио и посвећујмо, и онда се небојмо зла. Јер, се њега и противне нам, сатанске силе^ страше, клоне и боје га се, (и данас има да се неком каже: (боји се и бјежи ко ђаво од крста.) Тај је сву васељену осветио, и свјетлошћу својом лаж и пријевару уништно. Све народе из свију крајева свијета Истока до Запада, Сјевера и Југа побуђује и приводн све к'једној вјери, у једну цркву Христову, и све са љубави веже, као непобједиви град. Која би уста, или који би се тезик нашао, да достојно искаже моћ и светост крста, да проелави непобједно оруђе крсно, великога дара Христа. Он, и ако је подигнут бно на мјесту лобном, на мјесту губилишта, ипакје крозто поникао грозд нашега живота, Зато се крстом, као оруђем нашега спасења, хвалимо и храбримо. Крстом Хр. Господ растрже утробу адову и све његове крајеве ђаволској сплн затворп, затаче уста, и смрт видивши га задрхтала, и све од Адама што бијаше уништи. С њим (крстом) бивши наоружани, блажени апостолп, сву противну, вражију силу, побједише. Њпм и мученици Христови укрепљени без боја и рата сву наду и грозне нампшљаје својих мучитеља сатрше; Њим оснажени и укријепљени одрекоше се и овог ништавог свијета, те са великом

радошћу живимо у нустињама, горама и пештарама угађајући светим животом и добрим дјелима милоетивом и човјекољубивом Богу, 0 љубезна браћо! Неможе се ни исказати, са коликим је даровима обасуо Господ Бог род човјечански крстом. На пошљетку, при свршетку овога свијета пред други долазак Христов, први ће се, као претеча крсг јавити у највећој љепоти са славом небеском, и с многим редовима анђелским, да противнике и ненријатеље устраши и смути, а вјерие Христове пошљедоваоце обрадује, просвети и чудни долазак великог цара Христа свијету објави. 0 часноме крсту и свима његовим јавлењима и плодовима, што је било и што ће пошље бити, превазилази сваку рпјеч, мисо и свики ум0 љубезна моја браћо! Тешко и љуто ми пада, сва ми се чуства потресу, кад помислим, на онај час, о коме вам намјеравам бесјеДити,'јер, с'великим страхом помишљам, што ће бити после појављења крста на небу. Ко, да о овоме иенрича; ко да се уеуди изрећи; која уста да проповједе т који језик да искаже; који глае да се чује и чије чуетво слуха — чувења да може чути и у еебе смјестити све оно, што ни небеса емјестити немогу. (Наставиће се.)

Православна А. 3. Прошле (1895.) године јавидн емо на стра ницама „Ц^кокнмх-т* В^долктен" (бр. 41. и 45.) о спољашњем стању православне мисије у Америци, назначили смо у оиће гдје се је ширило православље на острвима и на копну Новог свијета и побројали смо, гдје су саграђене православне цркве, и капеле и гдје су радили православпи мисионари под управом и вођењем преосвећеног Николаја, епископа алеутског и аљашког. Сад смо наумили рећи неколико црта о унутрашњем животу споменуте мисије у 1895. год. Права је особина Американског живота у опће; преовлађивање материјалне користи над духовном. Нагињање, да се обогати, жудња за доларима заборавља узвишеније потребе човјечијег духа: вјерске и моралне Овђе влада највећа противност међу богаством и сиромаштвом

мисија у Америци. ј и морална распуштеност, која се уздигла до принципа. По законима реакције овдје се рађају најпретераније мистичке секте. Православпи Јевропејац а особито Словен са својом природом, која радо прима све. дошав у Америку и онај, који се није ту родио, с дјетињском простодушј ношћу, а не силом брани своју усамљеност у 1 томе погибељном вихару Американског животм. Одатле потичу потребе сваке врсти, којима када ; да одговоре наши заатлантски мнсионарм и њиI хове вође. Бивало је примјера, да је православно | образовање код Руса у Америци губило своје ј пуЈаве црте. С тога садашњк посланици правоI слав .па у Америци сматрају за највећу своју ј дужност често и усрдно свршавати богослужење ! по чину православне цркве. Нема православне | цркве у Америцн, V којој се не врши божанствена : литурђија мање од три пута на недјељу. На