Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНКИК

Стр. 411

и свршетак ће му зао бити. А пошто је ово истинито, шта чиниш ти мој љубљени читатељу, да умреш у добру ? Или да вако речем: Зашто се не стараш да добијеш вијенац мученички и трудни? А, ако га не добијеш у знаменитој побједи над душевним ^аволом твојим, удунуће се слава твоја-' Па даље: Зашто каљаш душу своју са хиљаду нечистота изјутра, па до у вече? Зашто живиш у смртном гријеху од почетка године, па досвршетка? Зашто стојиш по цијели дан над једним гријехом, као врана над стрвином?? Разуми ме, што ти говорим: Дочекаћеш свако зло, ако се не покајеш; јер ако још поживиш у злу — без сумње у злу ћеш и умријети. Измијени дакле живот и иди правим путем да не будеш осуђен. — „Шта човјек посије, оно ће и пожњети!" говори апостол Павле Галаћанима (у 6. гл.) т. ј. који живи у злу —■ без покајања, у злу ће и умријети. < . . М о л и т в а. Најмудрији у савјести мојој и једини љекару болести, са коликим промислом учинио си, да буде сакривен дан смрти моје! као да ја незнам казну, да свагда живим са знојем и старањем, чувајући се да ме |јаво не ухвати и да не пропуштим који било дан без оружја у рукама, ако би био и пошљедни дан у моме животу. На ово исто говориш и у св: Писму „ Ако још поживиги неразумно, смрш &е доЛи као крадљпвац/" Ово ми чиниш, да искуством познам казнени час, да изумру изненада они, који овладаше мноме и да видим како су се удаљили од мене — од овог свијета и отишли у други, па да се поправим.

Ја несретник, поред свега добра, кога ми чиниш, ако и знам врло добро, да смрт стоји на пољу и чека да ме ухвати; и ако знам, да се сваки час ближе мени примиче; али ја као безсловесно — неразумно живинче — које је угојено да се закоље, — смијем се, играм и веселим се — висећем мачу виш мог врата, као да нећу никада доћи у задњи предјел у смрт, иа се не приправљам на ону крајњу осуду и на оно страшно пузење и одлазак, кога се много и свети бојаху и као ступови љуљаху се под великим теретом. А, ђе је моје стар&ње, да могу себи приправити оно мјесто — милостињом, молитвама и покајањем? У мене нема ништа од овога, но је све противно и неваљало! Не помишљам ништа друго, осим да направим зграду на пијеску, за коју знам да ће за мало паети; мјесто да сазидам ону, која ће непомично стајати на вјекове, у којој Еклесијаст у глав^к 12 говори: „ ПоЛи 'ће човјек у куИу вјечпу." Али, ако и бијах тако слијеп у прошлости, нећу да таки будем у будуће. Знам, да си ради овога оставио ми Господе ово вријеме, које ћу живити. да се приправим, да умрем ■ у добру. Тако ћу и радити, а ово ће бити боље од свијех другијех дјела мојијех. С тога ми је само једна потреба, као што и св: ЕванЈјеље говори: Једно је на иотребу." А, Ти Господе помози ми најсилнијом Твојом благодати, да заборавим ча сва она времена у којима живих, па да чекам и иштем живот вјечни, који да постигнем том Твојом благодати. Нека тако буде! Ље се).