Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 42б

у зеленилу „добро дошо'"! На другом, од сјевероисточне стране цркве, стоји у зеленилу надпис „добро дошли мили гости". Около црквени врата врло је лијепо окпћено зеленилом и барјацима. Више врата у зеленилу стоји, међу тробојницама надпис „благословен грјади во имја господне". Истога дана т. ј. у петак 30-г августа у јутру до осам сати, сакуппло се још код цркве мало и велико мушко и женско, са Борака. Бијеле, Куле, Чичева и другијех оближњије мјеста све заођевено у свечано рухо. Између њих од 30 40 коњеника са барјацима кренуше у Коњиц са својим парохом пречасиим госп. протом Димитријем Јовановићем, да на колодвору дочекају свога старца владику, опште возљубљеног госп. Серафима. Таман стигоше на колодвор у једанест сати прије подне, ту бјеху сви чиновнпцп, са госп. мајором, као и сви грађани без разлике вјероисповједи, да дочекају и поздраве високог госта. Црква православна у Коњицу, бијаше окићена српскијем тробојницама п царским црножутим. У три фртаља на дванес указа се влак, звона зазвонише у част високопреосвештеном, народ се уреда по упуству свога нроте, влак стаде, из њега изпђе — Високопреосвештени АЕ. и мптрополит господин Серафим, ту га поздрави пречасни госп. прото са кратким говором. Послаје говора заори се трикратно : живио! Ту су га поздравили још Г. Г. чиновници и часници са своим вођама. Православни је народ приступао св. десници архипастирској и цјеливао. Пошто су сви цјеливали и благослов примили, отишло је Њ. В. преосвештенство пјешке на ногама, са свом пратњом у стан иротин, ђе су се одморили. У два сата посдије подне. истог дана, кренуло је Његово Високопроосвештенство на коњу уз пратњу четерес коњеника, звонење звона православни п римокатолички на Борке, новом цестом. са тробојницама. Коњеници су гледајући међу собом свога владику, радосно два а два српске пјесме пјевали, пуцајући из пушака и леворвера кроз густу шуму уз Врабач. На Врабчу су са благословом свога дијецезана сви одсјели са своји добрих коња пред кућом Томе Сганковића, ту ји још Томо почастио различитијем гшћем, кафом и студеном водом. Одатле кад су кренули, поздравише честита србидија, код цркве

окупљена, из поменутије села, пуцњавом топова, које није престајало, док није Његово Високопреосвештенство стигло пред цркву. Док су топови запуцали, одма се народ узкомјеша, пође се завиривати и намјештати, ближе цркви долазпти, јер пм пуцњава даде знак да се близу примако одавна жељан и Србин архипастир и од ђетинства у народу опште возљубљени Саво", сада Серафим, кога жељно очекују даји благослови својом светом десницом — коњеници наставише своје српске пјесме и пуцање из пушака; а међу њима на два зечка поигравају узор свештеници пречасни гос. Никола Којо из Калиновика, који није пожалио труда ни трошка доћи увелпчати ову ријетку духовну свечаност и пречасни господин С. Правица, тајник и ђакон митрополитов, који је својим милозвучнпм и анђелским гласом при служби божпрј слушаоцима улијево у срца побожност. Ејвала Вам узор свештеници и пскрена браћо! Кад је Високо преосвештени наступио на поносно борачко поље са својом пратњом уз пуцњаву пушака и топова, одвоји се од њп пречасни гос. прото Јовановић и оде цркви прије њи. Када је Високопреосвештени господин дошао са пратњом и прошли изпод славолука близу цркве, одсјели су са своји коња и дошли пред нову цркву, пред којом бијаше множина народа у свечаном руху, мушки сви гологлави и оружници у парадном одијелу на челу који је бијаше честити штражмештар госп. Франц Раих. Пречасни госп. прото стајаше у црквено одпјело обучен, држећи крст у руци на црквенијем вратима, одакле поздрави Високопреосвештеног митрополита са подуљим, али значајним говором, предајућп часни крст у свету десницу свом архипастпру са целивањем псте. По свршетку говора заори се трипута: жпвио са метцима из топова и пушака. Овети владика поче присутни парод крстом у десници благосиљати, а свештенство са осталим клиром присутним запои „испола ети деспота". Народ је тискао један мимо другога, ко ће прије цјеливати часни крст и св. деснпцу и примити св. благослов од свога архипастира. Пошто је народ благословио, уљегло је Његово Високопреосвештенство у цркву, цјеливао свете иконе, прегледао цркву, за тим пречаснп прото изговорио је кратку јектенију и отпуст-