Bosansko-Hercegovački Istočnik

Птр. 130

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

њивања дјеце, више поштења у живљењу, више захвалности на примљеним доброчинствима, више милосрђа и добротворности, него у вишим сталежима. Вазда је лудо и религији противно, сталеж над сталежом узвисивати. У свима се буди дух опште корисне дјелатности и у сваком сталежу има људи који својим мишљењима и дјелима посвједочавају, да је човјек слика божанства на земљи. Тако је и с религијон. Ниједна од свих познатих религија нема међу својим сљедбеницима чисто рђавих, и ниједна чисто савремених праведника. Истина је, да се добри и рђави, болећи и безосјећајни посвуда налазе. Ко се поноси својом вјером; ко са свог бољег познања не мисли, да је близу Бога као остали; ко тражи биће религије у чистом срцу и вјерном испуњавању божанске воље, наскоро ће опазити, да има не само међу хришћаним& већ и међу сљедбеницима других религија племенитих срдаца, која попримише оно, што је сваком човјеку од пријеке потребе. П. Ко би од нас посл11Је ги^ посматрања још сумњао у ту истину, да свугдје нма добрих људи? Благо нама ако се о њој освједочимо и њу вјерујемо. Јер је утјецај те нјере велик и благословен на наше срце. Ми ће мо га нознати у другом дијелу овога говора. Која би вјера по нас важнија била, коЈа би имала благословенија утјецаја на наше срце, нег она која нас: 1) води страхопоштовању и захвалности спрам Бога, 2) ко]а нас испуњава с ноштовањем ирема нашој сабраћи. 3) која нас при погледу човјечанских заблуда с човјештвом измирује, 4) која нас ублажава у боловима и б) која круг наше љубави проширује. Ево то врши у нама радосна вјера: да свугдје има добрнх људи. Она нас води 1) к страхопоштовању и захвалности према Богу. Зар би се наше срце, весело Богу извисило, зар би се сграхопоштовањем прожело према Н>ему, зар би га љубили као оца, кад би најдрагоцјенија. највиша добра везао само за извјесне земље, народе, сталеже и вјероисповиједања? У томе што нас је премилостиви Бог оспособио, да постигнемо оно, о чему овиси његово допадање и наше блаженство. у томе се баш очитује његова очинска доброта и неизмјерна

љубав у свом потпуном обиму. Сад нам јејасно, да смо ми његови синови, и да он води бригуо нашој срећи с тога, јер нас је све у једну фамилију сјединио. Ради тога што је свемогући Бог радп своје неизмјерне доброте, учинио цио овај свијет нашом отаџбином, и све људе нашом браћом, Ради тога нас велим обузнма страхопоштовање према Њему Свотогућем, и буде се у нама осјећаји најискреније захвалности. До душе ти се осјећаји састоје у вјери, да свугдје има добрих људи. — Исус је могао код оних такве осјећаје побудити, које је својим љубазним исцјелењем к тој вјери привео. У толико више Он се морао чудити, што је од десеторице само један, и то баш странац захвално похитао, да ода Богу славу ихвалу, који преко људи свагдје добро чини. Поред тога нас води вјера, да свугдје има добрих људи 2) к поштовању према свима људима, јер су страхопоштовање и захвалност према Богу тијесно и уско скопчани са поштовањем према свима људима. — О човЈече, помисли само. кад би се доброта овдје-онде везивала за поједине људе, или земље, или вјерска мишљења. како би тада почело хладњети поштовање, које дугујемо својим ближњима; како би се тада одушевљавао оном смијешном охолношћу, којом се некада Фарисеј одушевљавао, дрско говорећи; „Хвала ти Боже, што нијесам као други људи!" Како би тада гледао човјека само у себи а не у другима. Но ако је твоје срце дошло до радосне вјере, да свугдје има добрих људи, помисли само, како се тада све мијења; тада не ходнш више пун неизмјерне особите љубави према својој домовини. пун предрасуде, као да је твоја религија једина на овоме свијету кадра човјека блаженим учинити, а иролазиш преко простака, иреко странаца, преко онпх, који другу вјеру исповиједају. као преко камења на путу: тада не испружиш више своје руке, да ошинеш свога ближњега; тада је срце твоје слободно од сваке нехришћанске жеље за гоњењем, тада твоја уста више никада не изричу осуде проклетства тада драговољно испуњаваш што ти Бог заповиједа, јер ти твоје сопствено срце заповиједа, да у човјеку човјека тражиш. А ако се твоје срце који пут при погледу човјечанских заблуда поколеба у таквом штовању ипак-те 3) вјера, да свугдје има добрих људи,