Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Срт. 139

јој препушта успјех на вољу! Влаго ономе, који 1 у скрушеној понизностп обожава његове недокучиве судове и који по његовој вол.и, за његове сврхе, у његовој служби ради! Јер додуше оно узима у одређењу наше среће мудар обзир на наше владање; заиста ми морамо вјерно и савјесно радити, што нам оно заповједи, ако смо ради од њега потпомогнути бити; заиста оно је свето у својим путевима а праведно у дјелима својим и пушта свакога да нађе плату својих чинова. Но то баш чини вјеру нашу у провиђење тако добротворном, а празник жетве, који је у нама на ново оживљава, чини је празником реиигиозних радости. V Да, ми славимо дан радости, када славимо 1Свечаност жетве; јер уједно славимо и празник :наде, наде у бесмртност, и у вријеме отплате у •'будућем свијету, које свакоме без разлике пред'стоји. Увенуто сјеме у земљи јесте по ријечима апостоловим слика тјела нашег, које се растворило у прах, а плод, који се развије из њега, казује нам могућност, како ће једном по смрти и дух наш моћи задобити ново примјерено му оруђе своје делатности. Што сијеш, каже се у светом писму, што сијеш, неће бити живо, већ ће увенути. Али што је посијано труло и ускрснуће нетруло. Што је у срамоти усијано, ускрснуће у слави. Што је у слабости усијано, ускрснуће у снази. Ако је усијано природно тијело, ускрснуће тјело духовно. Јер то труло мора навући нетруло, а то смртно мора навући бесмртно. Дакле већ као чулно престављање свог даљег трајања, већ као очевидан примјер, како из нечег умрлог може произићи нешто наново оживљело, жетва има нешто радос.но на себи. Но она ће још радоснија бити као символ и знак сјећања будуће отплате; е се још боље кријепи и наелађује дух и срце с ријечима светог писма : чинимо добро и не умарајмо се;јер ћемо у своје вријеме и жњети без престанка. 0 да дивног ли утјешног у љуиког изгледа живота ! 0 да утјешног ли и величанственог гледишта, с ког га можемо са његовим различитим и измјенљивим појавама проматрати! Да, све. о хришћанине, све, што овдје на земљи добро научимо, добро обављамо, добро ириуготовљамо, добро желимо, све је то велим усјев за вјечност. Све, што у своме са-

дашњем положају чинимо за наравствено образовање свога разума и за морално оплемењење свога срца, уроди по смрти примјереним плодовима. Сва љубав спрам истине, сво поштовање спрам врлине, сва савјеснот у испуњавању својих дужности, све, што из страхопоштовања према Богу и са чиЗтим, побожним мишљењем учинимо човјекољубно и добротворно, биће нам на небу враћено; тамо је сазрела наша жетва; тамо се показују благословена дјејствовања наших поштених мишљења и дјела у своме подпуном облику; тамо смо далеко богатије и спокојније за то награђени; тамо се вјера претвара у гледање. И све, о хришћанине, све Што овдје на земљи без своје кривице противно поднашамо, јесте жетва за наду. Све боли и жалости, које нас не сналазе као неизбјежнс посљедице наших порока, све оскудице и губитци, које својпм сопственим погрјешним живљењем на се не навлачимо, све биједе и невоље, које нам нека виша рука одређује као епасоносна искушавања, сва зла и опасности, којим се излажемо у служби праведиих дјела и у борби са злом, биће нам у будуће вријеме тако или другчије враћене. Тамо се невини добро познаје и не прогања. Тамо нас не притискује слобода овог тијела и несавршеност наших ближњих; тамо нема ових болова и тамо постизавамо циљ свог земаљског одређења; тамо нас очекују у све више и више зрелијој мудрости и врлини више уживање, чишће задовољство, право блаженство. Наравно само се од себе разумије, да нам жетва отвара те веселе изгледе еамо под условом, ако их се својим мишљењем и владањем удоетојимо; то стоји и у ријечима светог писма: што човјек сије, то ће и жњети, ко слабо усије, слабо ће и жњети, па ко овдје сије с благословом, тај ће и жњети с благословом; но овдје се говори само о људима, који добро мисле и који су вјерни Богу и својој дужности, само о истинитим хришћанима, који раде сходно своме имену и позиву. Јетз само за те може бити празник жетве празник веселе наде; само за њих може он постати у сваком другом посматрању празником радости. И с тиме уједно имате врло сигуран знак, па коме ћете познати бољу или лошију каквоћу свога наравственог и религиозног начина мишљења. Ако нежелите с радошћу славити празник хвале и