Bosansko-Hercegovački Istočnik

Срт. 228

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

небо*, — јер се и овдје ријетко саетајемо једва од године до године и у поуцн еванђелској наслађавамо се. Сагријешићете Вогу и дужноети празноваља светаца, ако барем у овако ријеткој прилици не поклоните мало више времена и пажње поуки из св. еванђеља, ради тога да се поправите по истој у вашим манама и да удесите ваш живот и рад, да одговара правилама вјере, и да вам доноси бољу корист како у овом тако и у оном вјечном животу ва" ему. По ријечима нашега преблагога Спасител.а ми смо сви грјешни и нема никога на свијету без гријеха осим једнога Бога, дакле сви имамо нашије душевније мана, само што те мане или боље рећи гријеси нијееу код свију вас једнаки дјелом и величином. За то треба да се поучите у оном што чините противу правила паше свете вјере. Поука је корисна за свакога па ма он био најпаметнији и најчеститији, најнеКи праведник или највећи грјешник; она евакоме према стању негова гријеха даје расветљена п пружа помоћи да ее поправи у истоме. — Ја саи тврдо увје}>ен да их има много међу вама, који су се уељед дате им поуке овдје на овом освећеном мјеету или на којем другом поправили у ономе, у чему су се према поуци грјешним оејећали, а знам и то да има и таковијех, који су немарећи чути поуку, зароннли у понор још већих гријехова него су и били. Слушајте дакле поуку еванђелску, јер ко ту слуша тај Бога слуша а ко се ње о/шеће тај се Бога одмеће. Чувајте своју евету прађсдовску ијеру православну, као н -јетарију и најсветију вјеру, која је једина за спаеетБе од Гоепода Исуса Хриета остављена. Чувајте нагие лијепе народне обичаје и пи за длаку не дајте да вам се оскврни њихова битност и суштина, јер вам је с њима наша св. вјера и спојена, и они су нас у вјери еачували до даиас. Не поводите се за туђпм нагикама, и не допустите да вам туђинштнна ианесе љагу на вашу вјеру на вагае обичаје и на вага не оскврњени понос боеанског Србина. — У вјери испуњавајте све оно, гато правила закона њезиног наређују да испуњавате ; доказујте дакле на еваком мјесту дјелом. ако оћете да носите на себи достојно име православног хришћанина и Србина, јер је вјера без добрих

дјеламртва, као што је.и тјело без душе мртво. Н1то год радите и испуњавате ол закона, то чините чистом љубавн и синовним страхом према Ногу, светој вјери и своме ближњему, па ћете тада испунити све што је у закону написано. — Ваше народне обичаје удешавајте онако, како они неби били штетни и убитачни по живот, здравље и иметак и повјерење, нарочито обичај слављења крсног имена, обичај о сарањивању мртваца и софрама — прекадњама. Кад славите крсно име тај јединствени српеки обичај, у којим се Србин поноеи пред другим народима, ви га барем славите онако како доликује Србину да га слави. Немојте сву насладу и сву част о крсном имену вашему налазити у томе, кад доста пића или раскошне ђаконијеприбавите, јер то није циљзаштокрсноимеслужите; не трошите више него вам ваше стање допушта, не задужујте се зато, особито викоји, сте сиромашнпјег стања, јер то Бог ни ваш светнтељ не траже од вдс да чишгге, а код људп врло је срамотно пасти у дуг због славе крсног имена и но суду се за исти гонити. Ко не може без дуга врсно име прославити, томе је боље ужећи саму свпјећу и поменуги ев. празник при једној софрп него угостити стотину узваница за три дана. На крсном имену немојте се браћо опијати, свађати, псовати и бити; немојте се погрднијем играма забављати и безобразне шале проводити, јер то све каља светињу и значај крсног имена, вређа светитеља кога сте дошли прославити, и домаћину наноси хрђаво име на кућу. Кад се еастанете у једног домаћина прва вам је дужност да се са домаћнном редовно Богу молите и његовом ев. нразнику, а особито да се нри прекадњи свн с њиме око свештеннка искупите, јер је врло гадно и грешно од поједини вас кад нећете ни за оно вријеме док свештеник ирекађује, да ваше пиће оставитс или шалу и пјевање прекинете, него свештеник сам с дома маћином у соби прекађује а ви једнако и не нометате. Грјешно је то од вас, јер сте дошлн да светитеља про^лавите молитвом и хришћанским добрим дјелом а не чашом и галамом, па вам је дужност да пратите домаћина заједничком молиивом. Са пићем располажпте умјерено и пијте само онда, кад је вријеме од пића, при ручку, ужини или вечери; остало вријеме