Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

В .-Х. источник

Стр. 229

употребнте на корисну забаву, па се мјесто скарадне шале и игара, мјесто свађања и псовања окупите око гуслара, нек вам он гуслама прича српску славу и српске јунаке, нек се уче млађи шта је негда било. Ту забаву његујте, ту забаву чувајте, јер нам је она сачувала вјеру и име српско. Поред гусала проводите одмор у братском разговору из вашег друштвеног живота о вашем раду у пољу и код куће или у лијепом приновједању онога што је добро и корисно, што је прошло или што се збива. — Веселте се ал весеље нек вам је часно и поштено, нек је украшено српском пјесмом. То све чините ако ете ради да вам слава крсног имена помогне и да г.остојно одате значај и важност крсном имену. А ко га тако слави томе ће и помоћи. А кад га славите и кад тражите помоћи његове, онда и вашу славу, коју у име његово подижете, подижите временом. Ваше крсне свијеће палите на ручку на сами дан крсног имена, тада износите славу и напијајте у име вашега празника, тадаизносите и ломите крсни колач. Чини брате све за времена док је дан од напредка, а прођи се ноћи јер су времена престала зашто се то по ноћи чинити морало. Чини док ти јога слава твога празншса траје, а немој кад овај прође, јер онда не одговара правој сврхи. Не стидите се то почети, јер знајте да је то најстарији обичај наш, кога су наши стари претци чврсто држали, али под притиском туђе силе у ноћ претворили, да се ноћу чини. — Још при слави крсног имена напуни ону твоју буклију вином и у вину славу крсну подижи, остави се вигае онога отрова, шпиритуше ракије, јер ти она каља значај и светињу славе твоје. — Тако слави и тако чини Србине о твоме крсном имену, па ћеш онда тек доказати да збиља схваћаш значај твоје славе, да ти она на души лежи, и онда ће ти тек твоја слава помоћи. Поред крсног имена ви како мало прије рекох много прегоните и са давањем софри. Код многих вае има гадан обичај, кад вам когод из породице умре, ви га брже боље носите и копате у гробље, недајући му се просто ни оладнити. Кбпате га без свештеника. Ви нијесте удружни при сарањивању мртваца, нећете да долазите на погреб и пратњу нити одајете поштовање, које се мора одавати једном покојнику. За копање

обично се изговарате да се не може чекати, јер суеједи дангубе у раду. — За свегатеника кажете да га нијесте могли наћи. А за то што нећете да дођете барем до гроба испратити вашега сусједа и брата, велите, да нијесте чули ни да је умро. Па гата више кад га и у путу сретнете ђе га носе ни тада нећете ни капе да подпгнете а камоли да приђете и да га понесете. А за то какво поштовање треба одати према једном покојнику, кажете да не знате и да чули нијесте. Све су то празни изговори и они ни мало не оправдавају ваше поступке. Ви дајете софре вашим покојницима, и данас има дости прилика ђа и по два дана на софри благујете и пијете као о крсном имену. Јест ту имате времена и тада недангубите. По свештеника поручите или бага и пошаљете кога па док се овај још ни вратио није да каже је ли нашао свегатеника, оће ли доћи и кад је наредио да се копа. Ви тога већ сарањујете. На крсном имену и на софрама пуна вас је кућа у једног домаћина а овамо му нијесте хтјели доћи на погреб најдражег члана куће. За 4 софре потрошите по 20—100 фор. на пиће и јела и више, а жалите платити неколико сексера да вам се гроб тога умрлог обради, или се сами потрудити па га собом оградити. На софрама благујете и пијете по два дана, кућу једног сиромашног домаћина расипате, за упокој душе старца домаћина, а у исто вријеме њнхове гробове раскопава марва те немају мира ни земни им остатци у земљи па шта више има и такије изрода, који и без свештеничкога благослова софре даје. Грјешно је саранити мртваца барем док му не прођу 24 сата од како је умро. Та море ее још толико у кући трпити, кад се годинама у кући трпио и кад јој је дости користи донио. Кад ти је мртвац у кући, прођи се части и пића док га сараниш, у соби ђе он лежи нек влада тишина, ту не пиј не једи и не пуши. Твоје комшије сабирај и сарањуј твога мртвог теконда, кад ти свештеник каже да ће доћи. Закон црквени забрањује хришћанима брзо сарањивати мртве. Кад дођете једног покојника саранити, немојте исчекивати ни изгледати части и стиманка, немојте у томе правити приговора, јер је то само узајамна дужност, коју један другоме треба да