Bosansko-Hercegovački Istočnik

Срт. 234

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

Брже боље наложе у пећ, па кад се пећ добро угријала и узкарила, ватру стакну, а дијете и његову главу метну на једну тепспју, па у пећ гурну. Кад прође једно пб сата, св. Саво рече жени: „Вади дијете -— печено је!" Кад жена отвори пећ, има шта виђети! Сва се пећ светачким миром узмирисала, сунце је обасјало, у дјетета се глава с трупом сраела, а дијете сво златно на златној тепсиЈИ стоји и моли се Богу. Кад то жена и домаћин виђе, забезекну се од чуда, па полете просјаку, а њега у тај час нестане! Од то доба у тој је кући пошао сваки напредак, па, што гоћ су у Бога зажељели, то имјеБоги дао, јер су послушали божјег угодника — св. Саву. Кад дочују она три брата, како им је онај наЈМлађи брат фукараш метнуо свог сина у пећ, па како му је син златан постао, и како је од тада срећа у његовој кући, то и они полакуме се, неби ли им још боље било, па сваки по свог сина закољу и у врелу пећ метну, али, кад дјецу изваде, а оно им све троје дјеце — три сина — изгорјела! Ово им се догодило с тога што св. Саву нијесу шћели на конак примити^ него су му се, •—■ као и њиховом најмлађем брату исмијавали и стидили их се што су фукаре_ Тако ће се сваком — кад било несрећа догодити, који спромаха не помаже и у име божје не прими и не удијели му. Ко у ово не вјерује, нека пита ону тројицу браће, што су им синови у пећи изгорјели! Прибиљежио од Ристе Цабе, кнеза из Топлика (опћина горњн Бутмир), !учење св. Саве. Оно причају неки људи, да су св. Саву спалили Турци, ама саји (сигурно) нијесу га спалили Турци, него су га мучили проклете Ијуде (Јуде, Чивути), а то је било овако: Св. Саво ишо је по свему свијету и прпиовједо Риетову науку. Ђе гоћ је дошо, свађе су га лијепо примили и слушали његове мудре насијате (савјете). Нема вароши ни касабе па свијету, у коју није дошао св. Саво, па, пошто је вас (сав) свијет обишо, дође најпотље у накав ! вилајет, у коме су само Ијуде живјеле. Ко у сваком внлајету, тако исто и у овом, поче св. Саво сербез (слободно) приповиједати

Ристову науку и св. Ванђеље. Кад внђеше Ијуде шта ради св. Саво, они се сви одмах здоговоре да га увате и убију. За ове алчаклуке дозна некако св. Саво, па се сакрије. у кућу једног Ијуде и замоли га именом Божпјпм да ником не казује за њега. „Нећу га ником казати', небој га се!" рече Чивут св. Сави, па одма отрчи и каже осталим Чивутима, да је у његовој кућу онај, што прича о неком Ристу (Христу). Пексијанп (нечисти, т. ј. Јевреји), чим то чују једва дочекају, сподбију коље и камење те управ кући оног Ијуде, ђе је био сакривен св. Саво. Божјим чудом св. Саво дозна за угурсузлуке Ијуда, те утече из опе куће, а Чивуте прокуне, да им нигђе сигурног станка на дуњалуку не буде, да свијет варају, какојеи њега онај Ијуда преварио, а да им од тог варања хајира не буде. II још их је клео, кошто и јесу проклети! Кад је св. Саво утеко из куће оног Ијуде, сакрије се под једну јасику, а јасика поче трептати. Кад Ијуде опазе, да лишће на јасици трепти, они пођу да В11де, није ли се ту св. Саво сакрио. Св. Саво прокуне јаспку: „Да Бог да јасико, до судњег дана трептила, јер ме несакри!" па, пошто то изговорп, утече у један пласт сијена. Од некуд, дође оном пласту, много коња, па почеше сијсно јести и раскопавати га. Што ј *е св. Саво сијено на се више набациво, то су га коњи све више раскопавали. Кад виђе св. Саво, да се не може нп у сијену због коња сакрити; он прокуне коње овако: „Да Бог да, коњи, вазда јели, а никад се не најели, и, кад јели, вазда рану пробирали!" Тако и буде. Клетва св. Саве оста на коњу све до данас. Коњ све једе, а све Ј *е гладан и кад једе, вазда нешто пробира. Ко јадан, ко жалостан, утече св. Саво и одавде, па се сакрије међу овце. ' Чим св. Саво међу овце дође, све се око њега сакупшпе и сакрише га, те га тако Ијуде не могоше наћи. Тада св. Саво благослови овцу па рече: „Да си благословена овцо! Од свију животиња на свијету, наЈ *боља и најмилија била човјеку. Док је свијета и вијека, била и ти на свијету, а кад тебе нестане, нестало и свијета!" Ето, стога је овца благословена, јер је њу, нико други, него св. Саво благословио. Кад оно курјак улети међу овце, а оне се све шчучуре, то је