Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 208

Б. X. ИСТОЧНИК

Св. 9

нути,кад будеш изведениредцареве исилне [ Вогу радиш, и ти ћеш побиједити. Са овога свијета, шта ћеш говорити. Господ ј задовољством ћеш чекати дан страшнога ће за тебе говорити. И дан и ноћ, свуда суда, јер ћеш стати с десне стране, чуи на сваком мјесту, у свима стањима душе ћеш глас трубе, гледаћеш у лице божије — радости и жалости, врши свој васпитани и вјечио ћеш у тој слави уживати. задатак, као ирави пастир, вјерујући да В. С. Ц.

Ваписи из пастирског богословља, Саставио ректор кијевске духовне семинарије Архимандрит Борис. Превео Григорије А. Николи^, свештеник у Митровици. (Наставак.) 3) Васттање и чување једнодугиности ме^у иаство.и. Пастирска је визитација једна од најбољих средстава за пробуђење и развијање јединства духа у друштву или парохији. То значење визитације може да буде раширено још даље. Она је средство за религиозно сједињење народа, за стварање једииства највише крјепкога, темељнога, које даје моћ и основу сваком другом политичком или социјалном јединству. Познато је, каквим моћним ланцем служаше и служи православна вјера у историјском развијању рускога народа 1 ). Још више згодни примјер дају нам јевреји, који лишивши се политичке самосталности, у току скоро двије хњљаде година, расијани по свом земаљском шару, живећи при најразноврснијем условима и околностима) тим не мање сачуваше и продужују чувати своје одличне нацнјоналне црте једино благодарећи безпримјерној у историјн вјерности з гкону отаца својих. Пастири, који пренебрегавају дужност посјећиватп паству, овда-онда долазе у недоумље, видећи, да при свима њиховим напорима и старањима паства њихова не само не

Ј ) Код вас Срба иравославље је још више мал' не, но код Руса служило, послужило и служ* јаком кариком очукал.а и развијања народне свјести и јединства. Прим. ирев.

увеличава се, него са сваком годином све више и више умањава се у свом постојанству. Раскол и секташтво дубље и дубље пуштају свој корен у масу народа, који укорењујућн се чупа и баца из ње појединце и оставља трага за својим лажним током; узрок тих жалосних појава открива се често у тој околности, што многи иарохијани, узалуд очекујући, кад ће пастир обратити дужну пажњу на њихове духовне нужде и не осећајући тјесне везе с њим, које он није побринуо се да их установи, лако отпадају од цркве. Главннје од незгода, скопчаних са пастирским посјетама, јесу: велики губитак времена, подчињавање себе интересима једнога дјела на уштрб цјеломе, умањавање могућности да усредсреди своје мисли на предметима, који захтевају особите иажње и старања у датом тренутку. Протнв показаних непријатних утјецаја неопходно је у своје врјеме бити пажљив и трудити се по могућности слабити их. Прелазећи за тим практичким упутствнма односно пастирских посјета, држимо за дужност да раније одговоримо, да виду опширности и изванредне сложности предмета, у виду крајње разноликости