Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 268

В .-Х. источник

Св. 7 и 8

косу савременика Фотијева никејског епнскопа •Јована^). Прва дише благошћу и енисходљивошћу, пошљедња је — врло осорна у приговорима Јерменима; прва обраћа сву пажњу на догмат, који Јермени неповјерљиво примаху; у другој се говори више о обредима. Тумачење писма; споменици красно рјечивости; чин богослужења. 2. Фотије је много писао, да разјасни св. Писмо. У књизи његовој, коју је намијенио другу Амфилохнју, мнтрополиту кизичкоме 2 ) истоп је добила име амгрилохија, има 313 питања 5 ) драгоцјено је дјело за тумаче св. писма; јер се највећи дио одговора односи или на сугласност мјеста писма, која се чине да противурјече, или разјашњењу изрека, које су особито важне 4 ) Овдје је Фотије давао и правила за тумачење писма 5 ) па одлично познавајућ основ и љепоте старог грчкога језика, показиваше одношај библијског грчког језика према староме грчкоме 6 ) рјешаваше сумњу на тамним мјестима писма 7 ), међу осталим брањаше, да треба у 21. гл. „ ирича" читати: (.УЛГјОВ, а не ехтсае т. ј. стекао, а не сазидао 8 ) Поред тога он писаше тумачење на посланицу

') Посл. Јов. Ннкејског, ивдао је КомбеФив. Аис! Ш>1. 2, 293 —310. 3 ) Њему је Фотије писао нисма. Гл. у Монтакуција р. 190. 215. 226. 2в5. 295. 304. 8 ) У овај скуп. одговора уврпгтена су и нека нисма равнчм лицима т. ј. свега 64 писма ив броја 253, која је издчо Монтакуције. На жалост до сада је ивдана само половина амФилохија Канизије је издао 6 одговора (гл. пр 33 ), Сииварт је издао али не под својим именом: ре уоКшЈ&Шша &поппс18 Јп аус!апо Сап1811, р. 437.—452. 'Дп^оШасШ 1616.) Комбефиз 2 (АЛ Са1сет. 8. АтрћИосћИ, Гап« 1616 Монфокон 1 (ВИ )По1ћ. СохвИапа, р. 346> Волф 46 (Сигае рћПо1о^1сае. Т. 5 ВааШае 1741 ар Оа11ап(1ит т 13 Т. В1ћНо1ћесае). Шот 18 одговара (1п ес1Н. ћЉНоЉесав РћоИ); напослијд Анж Мајо издао је 20 опшнрних и знаменитих по садржају одговора (Со11ес1 уе!;. аус! Еотап 1830 8. 1.); дакле свега 1е издано 158. 308 одговора је описано по Коаленеву рукопису у МонФокона, ВЉНоШеса Со18Напа, р 326.—345. Шнејер је писао примједбе на амФилохије и издао је неколико неизданих мјеста \УШепћегр18сће АптегкипДеп рћПоборћ ћ!в1ог. Ма(,ег1еп. \У1Иепћег^ 1738. Ротпун је сиисак 313 амФилохија у пародној париској библиотеки со<1. 1227. Нет. со<1. 1223. 4 ) Свих 47 одговора, које је издао Волф , односе се нз тумачење писма Од оних. које је Мајо ивдао, овамо приплдају: 1—4., 6. 7. 11 15.—20. Од писама, која уђоше у амФилохије, тумачене су 43. 54. 91 69. 74. 76. 151. 152. 155. 157. 176.-178. 125. 127. 129. 132. 134. 181.-182. 162.164. 167. 192. 196. 208. 210. 213. 215. 216. 246.-248. 6 ) У Маја 1. и 20. «) Ерјб1. 165. 166. 61. 7 ) У Маја 11. 12. ер181. 63. 8 ) У Маја со11. аус^. р. 36.

ап. Иавла 9 ), али у које можемо вјеровати само по изводима у Екуменијеву тумачењу; такође није издато ни његово тумачење на псалме 10 ). 3.) Фотије је иза себе оставио и споменике говорничке вјештине. Не ћемо говорити о томе, да се многа његова писма одликују љепотом у стилу и да су веома поучна 11 ); Узвишено је његово размишљање о томе, да се не ваља покоравати животним бригама, већ се треба бринути за то, како би се избјегао гријех 12 ). Двије издане његове бесједе, које се одликују класичном чистотом језика, показују у Фотију одлична говорника 13 ) На жалост многи други његови говори, у којима би се могао видјети узор говорничке краснорјечивости Фотијеве, до сад су остали неиздани. Међу њпма су особите знамените — двије проп^виједи о наљези Руса (е^тб ефоооу 'Ршс) Прва се започиње: „Шта је то? Какав је то тешки, дубоки пораз и гњев? Откуд на нас те громовите терборејске стријеле?" Почетак је друге ово: „Знам да сте се сви увјерили у Божји гњев према људима, ма како слабо били способни то познати, ма како се слабо навикнули поучавати се Господњим судом." 11 ) Друг патријарха Фотија, који је с њиме дијелио грку судбину живота, мит ( ополит нико-

9 ) Тумачење на посланицу у старом кембричком рукопису (Со(1 Соп*аћ1% 250 V. Са1а). сос1. 1698. Сап1;аћп^). Ивноди ив Фотија моГу се видјети у Крамера: Са1ппа т е<1. Согт1ћ. Охоп. 1841. У тумачењима на Матејево јеаањђеље. које је саставио Никола Серонски наведено је много тумачења Фотијевих, Са1. а(1 а Согс1еп8, То1озас 647 Гл. Гаћпсп ћЈћ1. ^гас. Т. 7. р. 768. У осталом Мајо је дознао, да је већи дио [али не све] тумачења Фотијевих, које се навађају у катенама на јев. Луку узет из амФилохија и Фотијевих нисама. ,0 ] Гл. МонФокона ВЉНо1;ћеса со18Напа р. 58. 59. п ]Таква су на пример писма 41. 72. 75. 191. [о томе како ће се поступати у иношкоме искушењу од 3 године? 129. 147. 209 [препорука да се занима свечаним наукама] 12 )Издао Котелер; Т. 2. Мопит. §гае. есс1. р. 106.108. Фогије се бавио и тумачењем ЈБесгвице Јована Љествичника. МопШшсоп, В1ћ1. Со181. р, 141. Гаћпс. В1ћ1. ^гае <1е СПтасо. 13 ) Бесједа на рођење Божје Матере, издао КомбеФиз. 1П аус1. В1ћ1. Ра1. Рап8 1628. Бесједа о храму Божје Мајке. 14 ) У томе скупу, који је 1670. г. дао Паисије Лигарид Нвкоии Хајнзију, налази се 16 бесједа патр. Фотија Онисате се међу осталим у Фабриција, ВЉ1. ^гае. II. 30 32, гл. Наг1. код Удина 1п Соттес!. с!е 8спр1. У Барвесцијеву опису шпанске библиот. бесједе су Фотијеве овако обиљежене : т рагавсеует, с1е азссеп тпе, 6?^ Т07 ЕС родоУ Т( ј )У СрО)Тб)7 погрјешка у рукоп. т 6у еуобоч т6 )7 с Рб>^), <1е апипс1а^18 (у Лигарида 2\ 1П рагазсеует, 1п Ва1а е! Еагагит, т па!1У11}а1;ет. Ре^рагае. с1е (Н1ес11опе ипа&идо, с!е 1етр1о, <1е пеаеге81 Ред је бесједа као и код Лигарида само у Лигаридову рукоп. нема 2. 9. 11. 13. бесједе, дакле 1*е у 2 рукописа Фотијева 21 бесједа. У Москов. синод. библ. со<1. 163. Г. 6.—11. похваини говор натр. Фотија св. нрвомуч. Текли.