Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 294

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

царска кћи боље откине три трса, а на сваком трсу св. Саво забиљежи имена оне тројице браће, јер је ев. Саво к'о калуђер био врло писмен и учеван. Та три трса закопа царева кћи у царску башчу. Св. Саво и она тројица браће коначили су и гостили се у цареву двору. Кад буде вријеме спавању оде свако у своју собу спавати, јер је за сваког била соба башка одређена. У глухо доба, кад већ свако спава и кад пјетли не пјевају, врло је добро молити се тада Богу, јер Бог у то доба свачију молитву услиша. Св. Саво к'о калуђер, знао је за то, с тога се он дигне из мехке царске постеље, па се почне Богу молити : да царска кћи пођ« за оног најмлађег брата, те да на љегову трсу сазри грозд. Пошто молитву сврши, а дуго се доиста Богу молио, сан га савлада, па опет заспи. Кад би у јутру, сви устану, па пошто ее Богу помоле и по кахву попију, пођу у царску башчу. Цар заповиједи својој кћери да откопа, она три трса а она, пошто се три пута часним крстом прекрсти, пошто је цар био српскога кољена и православви Ришћанин, откопа царева кћи она три трса, кад имаш шта виђети: на трсу оног најмлађаг брата — дроње, грозд и то баш велик нарасто ! Кад они то виђеше сви се зачудише, а богме оној двојици браће богаташа, не би ни мило, јер шала није да царева кћи пође за н>и'овог најмлађег, па јога најсиромашнијег брата ! Цар је додуше био чојек душеван, па се не хтједе томе противити, него баш даде своју кћер за оног пуког фукараша, а и ђевојка нристаде јер је и сама виђела, да се за њега била родила. Кад виђе овчар и крчмар, да они више посла немају у царском двору, опросте се са свима, па тужни и жалосни врате се својим кућама натраг. Цар започе одмах купити сватове, али онај дроњо одговори, да он не жели никакве дабулхане, него да им цар даде благослов па да оеи иду. Цар и на то пристаде, па им натовари неколико мазги блага, али онај сиромашак по напутку св. Саве и то не хтједе примити. На пошљетку благослови цар своју кћер и новсг зета, па их отпуети плачући и кукајући за њима и бринући са, шта ће ш љима најпотље бити. Онда се упути св. Саво ш њима у једну планину, гђе пије било ни живе душе, па им рече да туди и остану. Онда им се прокаже да је он

калуђер, на то их по Риетову закону под ведрим небом вјенча. Благословпвши их св. Саво, пожеље им сваку срећу па оде од њих. Сад се они лате посла, па начине у тој планини колибицу, узору мало земље и тако су обрађујућп земљу живјели. Да су добро живјели, — нема фајде говорити — нијесу, али су били посве задовољни. Богу су се без престанка побожно молили. и у њега тврду наду полагали, да их неће заборавити као што их није ни заборавио, а то ћемо мало поСлије виђети. Цар је распитивао на све стране за своју кћер и зета, али не може ни од кога дознати, шта је ш њима било и куд су се ђели. Држао је, да су или умрли, или их љути звјерови растргали, па је сиромах умгјек плак'о и јадиково, те па ношљетку на њих и заборовио. Св. Саво послије много година, науми да обађе ону браћу, да их види што раде и да их прокуша како ће се владати ш њиме и она двојица богате браће — овчар и крчмар и онај опет најмлађи им брат, што је живио сиромашно у оној планини са царскомкћери. Св. Саво преобуче се у најпростије про сјачко одијело и начини се тако, да га нијесу могли никако распознати. Најприје дође оном овчару, што су му се његовом молитвом оне тичурине у овце створиле, пак га замоли да му гпто удијели. Овчар муодговори- „Хајде отален просј&че један, да сам ја свакоме дијелио, не бих ово ни имао! На то се св. Саво помоли Богу, а Бог учини чудо, па се све оне овце претворише у вране, гавранове, орлове, соколове врапце и друге тице, које и одлећеше, а св. Савс- рече овчару: „Хајде под очеву крушку, па је и опет чувај као што си се и научио!" Овчар, кад виђе да нема ниђе ништа, скупи лике па оде под очеву крушку да је чува. Онда се се упути св. Саво средњем брату — крчмару, што са његовом молитвом ријека претворила у вино и ракију, па га замоли да му шта удијели а крчмар му одговори: „Хајд отален лоло једна, ради, па ћеш и имати, к'о што сам и ја радио па ево данас имам, пак зар што сам с тешком муком зарадио, да таквим лолама дајем!" На те бесједе крчмарове, помоли ее св. (Јаво Богу, а Бог учини чудо, те се ријека претвори у воду к'о што је и била! А св. Саво рече крчмару : ' „Хајде под очеву крушку, па је чувај ко што