Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 323

и преданост православљу —■ брзо га подигоше: 1627. године постаде архимандритом кијевопечерсве лавре, 1629. год. доби наслов патријарашког егзарха и у год. 1638. достојанство митрополита кијевскога и галичкога. Опсежна и плодотворна бијаше дјелатност Петра Могиле. Својој малоруској цркви указао је он велику услугу тијем, што је заштитио пред пољским краљем Владиславом IV. најглавнија њезина права, поругана од католика и унијата. Ствар је текла овако: 1632. год. умре Сигисмунд Ш., који је починио тако много зла западно-руској православној цркви. Православни одлуче, да се користе предстојећим избором новог краља, да поправе свој положај. Руководиоцем њиховим постаде у даној нрилици Петар Могила, тадањи још кијевопечерски архимандрит. Он бијаше главни духовви посланик на сабору савјетујућем и изборном. На једном и другод сабору православни изјавише. да ће само тада приступити рјешавању државних питања, кад православном митрополиту и владикама буду покраћене катедре, које су отели унијати, и свима православнима њихова права. Не гледа]ућн на противљење унијата и католика, саставише се на изборном сабору „чланци о задовољељу народа руско-грчке вјере", које је и потписао краљевић Владимир прије избора његова на пријесто. По тим чланцима православнпма је дозвољено слободно вршење богослужење, подизање и поправљање цркава, оснивање брастава, штампарија, школа, заводи за сироте, вршење грађанских дужности, слободан прелаз из уније у православље, повратак многих храмова и манастира, пра.во избора — умјесто бивших унијатских јерараха — свога митрополита и православних епископа на дане им четири епархије : лавовску, луцку, перемишлску и метиславску. Пошто је у Лавову био православни епископ, то је ваљало новим јерарсима попунити само три епископије и митрополију. За митрополита бијаше изабран Петар Могила. Новоизабрани краљ Владислав IV. потврди избор и осјем тога закуне се, да ће испунити све чланке изборног саборв. Но пошто су ови потоњи били ипак не дуготрајни, то се нови митрополит побринуо, да они буду утврђени краљевском и саборском

влашћу. и постиже то на варшавском сабору 1635. год, И тако православна црква (тако као и унијатска) доби законито право да постоји у Пољској, са својом засебном јерархијом и унутарњим устројством; и то се право већ није оспоравало кроз читаво потоње вријеме. Другу заслугу Петра Могиле за западноруску цркву — послије извојштених њезиних права — сачињавају труди на подизању храмова и манастира и настојања о издању и исправци богослужбених књига. Као што је познато, у западној Русији, која бијаше саставни дио пољске државе, бијаху храмови порушени, или затворени, или обраћени у кастеле или коњушнице, или пак издани Јеврејима под кирију, ушљед чега свештеници бијаху приморани свршавати богослужење у сјеницама или под ведрим небом. Богослужбене књиге бијаху такођер искварене: на неке случајеве општега и посебнога живота не бијаше у требницима ни односних чинова и молитава, ни потањих прописа; у многе књиге поткрале су се православљу стране мисми, на пр. о главенству папином, о крштењу обливањем и т. сл. Сви ти недостатци не могоше се сакрити оку Петра Могиле. Бзегова дјелатноет показала се прије свега у васпостављању православних храмова. Још као архимандрит, он је припомогао украшењу кијевопечерске лавре: искупио је сребрне и златне сасуде и одежде, које пријашњи архимандрити заложпше код Јевреја, преправио је пештере, гдје почиваху божји угодници и подигао је за многе свештитеље нове гробнице. А кад постаде митрополитом, још боље рашири Петар Могила евоју дјелатност у тој области. Тако он у то вријеме украси катедрални софијски собор, обнови древну Васиљевску цркву, коју подиже св. кнез Владимир на мјесту идола Перуна, и поче оправљати десетинсЕсу ( Диатмнн&о ) дркву, коју је такођер саградио св. кнез Владимир, а која тада лежаше у развалинама. При раскопаваху тијех развалина нађе он гробницу с моћима благ >вјернога кнеза и његову главу, која се и данас налази у Кијеву. У свези са поменутом делатношћу Петра Мсгиле бијаху његова старања о правнлном богослужењу. На ту цељ је он завео строгу цензуру