Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 343

је то камење вађено из оне хрпе камења, које је било узидано у цркви, пошто је са свијем разумљиво, да нико не ће ићи далеко тражити, што има пред носом. То свједочи, што је и састав тога камена исти са саставом онога, што је у зиду. Позна се то и по томе, што пма на томе камењу красно исклесаних крстова, исто онаких, какових има и у зиду. Крстови, што су послије у камењу за знамење уклесани, иијесу нипошто онако лијепо и правилно исклесани, што одаје невјештину мајстора, који се битно разликује од онога, што је клесао оно у зиду прије више стољећа. Материјал ове цркве разнесен је не само по овоме гробљу, него и по свим околним оближњим гробљима, шта вшпе и по кућама, особито Мухамеданаца, који њиме „притискују куиус" или га употребљују у друге ствари, као на пр. за камени сто у хладовини и т. д. Прије су по гробљу пландовала говеда и све до ове године, када је заузимањем прен. оца Пајисије Филпповића, игумана манастира Моштанице, ограђено. Гробље је, разумије се, српско-православно, пошто се ту и данас копају православни Србљи. Земљишге под гробљем и рушевином спада у власништво Савана и Марка Бјеловука из Јабланице. Толико о томе, а сада да чујемо коју о самој богомољи. Црква није Бог зна како сачувана, али није опет ни са свијем унитптена. Још и сада дижу се црквени зидови 1 Ј / 2 метар у висину. На западној страни око врата зид је био порушенали људи су то опет озидали у висину оста' лога зида, кад су прије 3 год. чистили црквеио мјесто, зазидавши и црквена врата тако, да је је остао простом 0'40 мет. широк. Чудо је, да нема јужних врата. Може бити, да су људи, кад се црква срушила, тај отвор зазидали, да се зидови не обрушавају. И данас је зид на тој страни најслабији. Нрије је била у унутрашњости велика хрпа камења, пошто су се зидови унутра срушили, али је то прије 3 год. очишћено. повађено и оно камење наслагано вани лијево и десно у двије велике хрпе и у двије нешто ма источној страни, као и у више мањих хрпа око црквеног мјеста. Дуљина зида је до иконостаса (мјерећи извама) 10"У5 м. Зид, одаклен је иконостас почимао, сиже онд унутра 1 - 30 м., а одавлен до кра]а зид је дуг 2'75 м. Даклен

цијела дуљина је 13 м Ширина изнаша 8 - 20 мЗид је дебео 1 м. Од вањштине одби даклен дебљину зида, па ћеш добити унутрашти простор. Нацрт ће говорити јасније:

1-30

8-20

Часна трапеза стоји на два дебела камена ступа. Десни ступ има озго ископану јаму, коју немогох промотрити, пошто не могох одвалити тешке камене плоче, која се налази аа та два ступа. Плоча је у облику правокутна четверокута, коме је дуљина 1 63 м., ширина 0'70 м., а дебљина 0'22 м. Иконостае је морао бити дрвен јер да је зид био, то би дебљина зида стијеснила још више часну трапезу, која је и онако мнрго ближе иконостасу, него крају. Може бити, да су и ступови били срушениј па су их послије усадили, али не на исто мјесто, него ближе иконостаса. Прије су морала били четири ступа или један. Света трапеза мора бити узвишена и четвероугласта и стајати на, једном или четири ступа или на четвероугластом ковчегу. Један ступ преставља Исуса Хриета, 4 ступа престављају 4 јеванђелиста, а четвероугласги ковчег „гробницу мученика или светитеља, коме је црква посвећена и који је заштитишс цркве и народа у цркви, а и посредник њихов код пријестола божпјег" (Никола Гр. Живковић). Ја не знам, шта би престављала два ступа, ако би то већ и могло бити 1 ). Света трапеза била је с прнјестола скинута и одвезена у Горњу Јабланицу

Два јестаства.

Ур.