Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 350

В.-Х. источник

Св. 9

ипак вољно одржао ред и отварао ггут у цркву и из ње. У 10 сах. се свргпило освештање цркве и отпочела литургија, коју је преосв. г. митрополит Мандић служио са својим свештенством. На кору је фино појао збор чиновника и учитеља из Сарајева под управом учитеља г. К. Травња. Прије причасна стигоше у цркву и Ншх. Преузвишености поглавар земље барон Апел и грађански доглавник барон Кучера и присутвоваху до конца литургије, која се послије кратке језгровите бесједе преосв. г. митрополита о значају ове красне светковине свршила у 12 Ј / 2 сахати у подне. Н>ег. Високопреосвештенство извољело је на тој служби рукоположити ђакона Павла Убовића у чин презвитера. а богослова Ристу Ерановића у чин ђакона. Послије литургије настало је право народно весеље око цркве. Прангије су и на даље грувале, звона звонила, а народ ее веселио играју г ћи коло. пјевајући и прилажући прилоге за своје мјезимче, давно жељену цркву. Колико дознајемо пало је које у тасовима у цркви, које у даљем сабирању преко 1000 фор. у готовом новцу прилога на цркву. Цио метеж у зеленом пољу нружао је веома сликовит призор као на правом народном збору. У 2 сахата бијаше свечани објед под зелепом шатром код школе за присутне одличније госте. Обједу је предсједавао преосв. г. митрополит, а присуствовали су Н>их. Преузвишености барон Апел и барон Кучера, окружни предстојник др. барон Молинари, владин савјетник Трешчец, котарски предстојник Плентај, владин тајник Кнежевић, владин повјереник Петро Т. Петровић са општинским поузданицима, војвода Машо Врбица и други угледнији гости из Сарајева. Објед је приредие био гостионичар Витхалм са Илиџе. Прву здравицу напио је митрополит Нзег. Величанству љубљеном владару, благодарећи му ријечима од срца на високој милости и благоволењу, које указује српско-православној цркви и народу у Босни, на што забруја бурно: живио! а пјевачи отпјеваше царевку. Иза тога подиже се поглавар земље барон Лпел, те звонким гласом у присутности народа, којн се бијаше слегао око трпезе, наздрави овнм рајечима: „Господо моја! Врло ме весели, што еам данас могао бити код ове лијепе свечаности, којом ерпско-православни народ ове парохије слави једну знамениту стечевину на пољу евоје цркввно-народне просвјете. Још прије мало времена било је у овијем земљзма у свему еамо 180 православних цркава, које су скоро све биле у већијем градовима, а ријетко су могли православни свештеници становати у средини своје паетве. Ушљед тога је било свештеницима тешко вршење њиховог еветог звања, а народ често није имао духовне помоћи и утјехе, кадкада ни у најтежијем часовима живота. С тога је земаљска влада настојавала од првог почетка свога рада у овијем земљама, да и сеоске парохије добију своје цркве и да се свештеницима саграде пристојни домови; те је у овом кратком времену саграђено преко 200 новијех цркаваи у задњијех 6 година 30 новијех парохиј алнијех домова. Тако је ево и ово мјесто добило своју нову цркву и парохијални дом. Насто1ање земаљске владе снажно су подупирала господа митрополити и остало свештенство; а и народ се је томе радоено одазвао, те је свуда доприносио знамените жртве са својим радом и у новцу. Захваљујући Његову Високопреосвештенству гоеподину Мнтрополиту на његовој здравици, радујем ее, што ми се пружа прилика, да могу признати његово натриотско подупирање земаљске владе око тога рада, његову жарку љубав за његову цркву и његов ерпско-православни народ. С тога Вас молим, да са мном сложно кликнете: да Бог поживи Н>егово Високопреосвештенство господина Митронолита Мандића, све православно свештенство и цијели српско-православни народ! Живјели! Живјели! Живјели!" Бурно клицање попратило је ову језгровиту здравицу. Сад се подигао мјесни парох Ристо Јокановић, те у подуљој бесједи оцртао прошлост и садашњост у животу срп.-прав. народа и захвалним осјећајпма истакао вас напредак у црквено-просвјетном жпвоту, све установе и уредбе, које је срп.-прав. црква и просвјета получила од очинског старања преузв. г. министра В. нл. Калаја и земаљске владе, па и срећно подизање ове цркве у Блажују. С тога напија радосним срцем преузв. гг. министру Калају, барону Апелу и барону Кучери, благодарећи им на толиким