Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 410

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

свијетли празник пасхе, ејећали се, да су они јамци вјере и према томе, да су дужни увијек опомињати своју кумчад на бригу о правој љубави, опомињати их, да чувају чистоћу, да чувају невиност до брачне везе, да уздржавају свој језик од рђавих ријечи и кривоклетства, да не пјевају саблазне пјесме, да не хране у своме срцу злобу и пакост, да се чувају од гатара и чаробннка и свију ђаволских слугу, треба да често иду у цркву, да би тако одржали вјеру православну, да не буду расијани, но да пажљиво слушаЈу божанствене ријечи, да гостољубиво примају побожне путнике, и као што им је већ при крштењу речено, да перу ноге гоствма, да са друштвом живе у љубави, а свештенике и родитеље да искрено поштују и љубе" 1 ). На другом мјес.ту он им такођер ставља у дужност, да и ријечју и дјелом поучавају своју духовну дјецу: чистоћи, смирености, мирољубнвости и осталим хришћанским добродјетељима, те тако, да би могли кумови мјесто духовне своје дјеце при крштењу одговарати и одрећи се ђавола, гордости и свију дјела његовнх 2 ). И акс је „воспријемник' (кум) примао на себе овако велике обавезе спрам духовне своје дјеце, ипак он није био пред црквом одговоран ') Аи/гшНп: 8егт, ССХУШ., п. 3., Сигв. Сот1. Ра1го1. 8ег. ^а4., Тот. XXX, со1. 2071. 2 ) АицизНп: 8егт. ССХУШ. „АН сотре1еп1", и. б. „Хоп 8о1ит ехетрЦв, вес! еЉт уегћ18 еоз аЛ отпе орив ћопит аЛтопеге ЗеђеЉ: рагес1рие 1атеи, <Ј1П ННов аи4 ИНав ехс1реге геН^ова атоге <1е81с1егап1;, и(; апЈегЈиат ћарЛгеп^иг, е! ровгеагЈиат ћарИга^ Љегапе <1е (-а^гкаге, <1е китННаЦ <1е 8оћпе1;а4е уе1 расе еоз ас1тоиеге уе1 <1осеге поп <1<:*тат, ег а§;иозсап1 бе Ше ји88оге8 е88е 18рогит. Рго 1р818 епћп гевропЗеп!., дио<1 в1згепип41еп1; сНаћо1о ротр!з ег орегЉи ејиз." Сигв. Сотр1. Ра4го1. 8ег. Ба1, Тот. XXXIX., со1. 2243.

у случају, да би духовно дијете (што се у древној цркви често догађало) његово у течају времена показало се због својих рђавих мисли и дјела, недостојно цркве, јер тада се кумчету нриписивала непажња и немарност. „Кум јамчи за вјеру и побожност онога, који се крштаје а црква прима његово јамство у том смислу, да ће онај, који се крштаје, бити поучаван у истинама вјере и правилима морала у колико он буде имао способности, да поуку прима. И кум није одговоран, што при свој љеговој вољи, труд му остаје неувјенчан успјехом" 3 ). Оно наше мишљење најјаче потврђује један факт, који се у историји цркве спомиње: „У вријеме вандалских гонења бјеше доведен на мучење неки дјакон Мурета пред познатог мучитеља Елпидифора. Овај Мурета бјеше кум при кргатењу Елпидифору. Чим се Мурета појави пред лице мучитеља, извади комад платна, који му бјеше под хаљином сакривен и подера га пред очима свију, говорећи Елпидифору: „Ево твоје крштене пелене, Елпидифоре, заблуђели слуго! Оне ће се потужити на тебе пред Божијим судом. Ја сам их сачувао као свједочбу твоје покварености и вјечне осуде. Оне свједоче, да си изишао из бање (крштења) са мном потпуно чист." 4 ) (Наставиће се.) 3 ) Р^к. дла илкск. пд:т. 1878., №. 50., стр. 567. 4 ) Угсгог : „Ое регвеси*,. Уапс1а1. БЉ. V., сар. IX., Сигв. Сошр1. Ра1;го1. Тег. БаТош. БУШ., со1. 244. Наес 8пп1; 1шгеатеп1,а. Е1р1(11Гоге, тт1б1;ег еггопз, ^иае 1е асспбаТзип!;, сит тајев^аз уепегН јиЛЈсапИт, си81;оА1еп1иг б-Ш^епИа теа а<1 ^ебИтоптт 1;иае ре(1Шот8 ас1 тег^епДит 1;е а1)у88ит ри^еЈ 8п1рћигап1;18. Наес 1е, 1пГе1х, 1ттаси1а1;ит стхегип! (1е Гоп1е зиг^еп1;ет.

Одговор на питање „Три*) су иогреба, односно оџјела: 1. По= слфдокднк <и{ртк{нное /ијрски^ т'ћл'в." ; 2. „11о* сл-кдокднЈе /иерткшној ндд^кскончдкши/ И са скфен= нико<и'к" и 3. ,, Чтгк погрЈЕенЈа -иЛнческагч'." Осим шога има: „Оукд.-гк. № прокожде= Н1и оусопшн^^к нд с г г8к> пас^8, и ко кск» ск^кт« л8|« нед'клк> кнкаел1К1н." *) Ја бих рекао чешири, јер је брат, који пита, чзоставио погреб монашки: доклнп иг^одное .ионд^ок^''. (Вел. Требник). Писац.

[3 пастирске праксе. Да ли се „нд ст8к> плс\8, и ко ксн> ск-кт* н^д-к/ио" оиојава јодиоко: и мирјипип, и свештепик и младенац? Ако не — у чему је и каква )е разлнка ?" Свети и велшш празнив васкресења доиоси општу радост живима и мртвима. Небеса веселе се, земља се радује, празнује сав свијет видими и невидими, јер Христос уста, весе.ље вјечно 1 ). Радост та !) Клншнт> проздникл.