Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 420

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

тк1А, Тогда вси кмики,ми глас К1 прославишл кга (\ стк ^ ту стрдстотЕрпцсктЈ. и чбдотворцеск ри)сс(иски\Ту. Идоша же жбжн тш к г к кназк> /«Трии8 ск/Лтопо 'лк8 и кса кид -кннаА и слу= шанндА и сотки>ршаАСА њит*. подрокиб ска» злша. Кназк жс оуднкиксА н оужассА Л пре« сллкно ит* толгк ч8дсси, испракн секе 1С тоги> кре'/ИЖб, и нескор«) е/иллше к-кр8 клекета^ит*, ни предака 'ше на ка'знк кез^к разсл!отре 'шА и нз« к>кстнаги> испк1тл'нТа ш истин-к: кт». стк/лгк же лшннкшлп* ча'сти> к^к ккпигородт*. прп )(ож» Да 'шј, и СК лк>е0 'кТн> полланашеса чтнк1л1*к и \чк Л101|1а '/и г к. К^к келикоршссшсколп^. сла^кнолп* гра'д"к клад1шТр'к зал-кссколп* кнАжесткВкф!* ксеколодК к>ркекнч8, кнбк8 кладилира л!онол!а'ха, коста'ша на него дка плал^днника егт, лктисла^к и

гарополкт* ростнсла'кичн, иже прТндоша Ж кмн= каги> нока'града, призканн кмкше та'инц> росток« цали!, еже кнАжссткокати оу нн\'к. ТГн коз= дкигшјса ра'тТк>, иоидоша на кссколода дадк скоего ко гра'д8 кладил^Тр^, ртАфЈ его Ж оте« честка егш изгна'ти, сбк *к же прпижр'ксти кла'стк |;6лмп8к\ Вк'|кшги же кра'ни келиц-ки № бкои\- г к, стран г к, поражени ккша ростислакичи № всеко= лода, и живк| гатк1 и ко гра'д"к владилГТр-к при* ста'кик'к стражк!, поп!Јсти њит*. \одити по кол'к Елади/иТрцк! же кид-ккш« кназж т '1<\' г к мтк 1\ г к н« ктх т ! л 1 ниц 8 посажденнк^^к, по ^одАфнхт* по кол'к, соткориша <иолк8,и прТидоша на дкорпк кназа скоеги) ксеколода со 6р8ж 'п/И г к, косклица'= кци и глаго 'лимЈ1е: почто, кндже, держиши кратн на'ша не ко о"ула\"к ; но скокодни*; лико с.иертТк казни н\ г к, лнко Љсл^кпи, или нал! г к да'ждк Г!\ г к е се.)

Кратка поука о хришћаиским дужиостима. Говорио у коњичкој срп.-прав. цркви на Петров-дан, на литурђији 1897. Вид. Парежанин пресвитер. Во и.11а отцл и смнд и [катигш • Будите п ви вазда тврди у вјери својој и љубави према Богу. Љубите Бога свом душом својом, свијем срцем својим, свом снагом и мисли својом; љубите Га као што Га је љубио и апостол Петар, и говорпте као и он: Господе ти све знаш, да те ми љубимо. Вазда у свему се ослањајте на вољу божју и у свему нека вас кријепи вјера у његов промисао, па нека вас та вјера у срећи радује а у несрећи тјеши надом на бољу срећу. Долазите чешће у цркву, кад год се служи св. служба божја, да се у њој Богу молите и учите правилима владања хришћанског. Ни мало није лпјепо ни угодно пред Богом, ди вам је црква празна, кад се у њој св. литурђија служи, а ви да се тада налазите по теферичима, по механама и дућанима, и осталим мјестима. Сваки човјек има свог анђела хранитеља, но анћели редовно и сви долазе у цркве, кад се год у њима литурђија служи, да предусретају невидимог Цара царева и Господара господара, т. ј. Господа Бога, који тада невид-

Благочастива и љубазна браЛо и сестре! Данас светкујемо празник св. врховних апостола Христових, Петра и Павла. Зашто светкујемо? Зато, драга браћо, јер су они, испунивши Христово посланство међу људима на земљи, узишли на небо и стали близу пријестола и славе свемогућега Бога на небесима, па се одатле моле Христу Богу за све људе на земљи, који право Бога вјерују и ноштују. Осим тога, што су научили многе народе да вјерују Исуса Христа\ проповиједањем св. Јеванћелија и чињењем чудеса номоћу своје вјере и љубави наспрам Христа Бога, и подносили сваке муке, као: труд, срамоте, гоњења, укоре, бијења и разна страдања, па су најпошље и живот свој завршили мученичкои смрћу: Петра су па крст, стрмоглавице, разапели а Павлу главу осјекли у Риму непријатељи Христове вјере и науке. Тако су прошлп и остали сви апостоли Христови. Сви су вјером побиједили царства, учинили правду, добнли обећања (Јевр. XI., 33.)